Bible

1 Horovođi. Napev: „Ljiljani“. Davidov Spasi me, o, Bože, dođoše do grla vode! 2 Potonuo sam u blato duboko, a nigde oslonca; dospeo sam u vode duboke, bujica me zahvatila. 3 Klonuo sam zovući te, promuče mi grlo; oči su mi usahnule čekajući Boga moga. 4 Brojniji su ti što me bez razloga mrze od kose na glavi mojoj, ti moćnici što bi da me zbrišu, bezrazložni protivnici. Vraćam, a ukrao nisam. 5 Ludost moju ti poznaješ, Bože; gresi moji skriveni ti nisu. 6 Neka se zbog mene ne postide oni koji u tebe nadu svoju polažu, Gospode, Bože nad vojskama. Neka se zbog mene ne osramote oni koji te traže, Bože Izrailjev. 7 Jer ja zbog tebe trpim prezir, lice moje prekrila je bruka. 8 Braći svojoj neznanac postadoh, tuđinac sam deci moje majke. 9 Izjeda me revnost za tvoj Dom. Uvrede onih koji tebe vređaju, pale su na mene. 10 Plakao sam i postio, i to mi je na prezir bilo. 11 Za odeću sebi kostret ogrnuh, i postadoh ruglo za njih. 12 O meni pričaju oni što sede na gradskim vratima i pevaju pesme pijanice. 13 A ja se samo tebi molim, o, Gospode, u vreme povoljno; Bože, usliši me po obilnom tvome smilovanju, po vernosti svog spasenja. 14 Iz blata me oslobodi, ne daj da potonem; oslobodi me od onih što me mrze, od dubokih voda. 15 Bujica vode nek me ne zahvati, nek me ne proguta dubina i ždrelo njeno nada mnom ne zatvori se. 16 Usliši me, Gospode, jer je dobra milost tvoja; po golemom milosrđu svome na mene se osvrni. 17 Lice svoje od svog sluge ne sakrivaj, jer sam na mukama; pohitaj, usliši me. 18 Priđi bliže duši mojoj, otkupi je; radi mojih protivnika, izbavi me. 19 Ti znaš da sam prezren, osramoćen i obrukan; pred tobom su svi dušmani moji. 20 Prezir mi je srce slomio, razboleh se; žudeo sam za utehom  — nikog niotkuda; za utešiteljima  — našao ih nisam. 21 Pelen su mi u hranu stavili, sirće su mi žednom dali da pijem. 22 Nek im sto postane zamka, odmazda i klopka; 23 nek im oči potamne, da ne vide, i leđa im se zauvek pogrbe. 24 Srdžbu svoju na njih izlij, jarka ljutnja tvoja neka ih sustigne. 25 Tabor nek im opustoši; ne živeo niko u njihovim šatorima. 26 Jer oni gone one što si udario i javljaju jade onih koje si ranio. 27 Krivicu im na krivicu dodaj, da ne uđu u pravednost tvoju. 28 Izbrisani bili iz Knjige života, da sa pravednima ne budu zapisani. 29 A ja sam siromah, u bolovima sam; spasenje tvoje, Bože, neka me zaštiti. 30 Ime Božije pesmom ću da slavim, veličaću ga hvalospevom. 31 To će biti Gospodu milije od vola i od bika, rogatog papkara. 32 Videće to ponizni, radovaće se; vi, što Boga tražite, nek vam srce bude živo. 33 Jer uboge Gospod čuje, ne prezire zatočene svoje. 34 Nek ga slave nebesa, zemlja, mora i sve što se u njima kreće. 35 Jer Sion će Bog da spase, sazidaće judejske gradove; i oni će ih zaposesti i živeće tamo. 36 I potomci njegovih sluga to će da naslede, i oni što ime njegovo vole boraviće tamo.