Psalms 42
1 Za horovođu. Poučna pesma sinova Korejevih. Kao što košuta čezne za potocima, tako duša moja čezne za tobom, Bože.
2 Žedna mi je duša Boga, Boga živoga. Kada ću doći i pred Bogom se pojaviti?
3 Suze su mi hrana i danju i noću, dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“
4 Duša mi vene kad se setim kako sam hodio s mnogima, predvodeći ih k Domu Božijem uz klicanje i hvalospeve, s mnoštvom koje slavi praznik.
5 Što si mi klonula, dušo moja, i što uzdišeš u meni? Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti, Spasitelja mog, Boga mog.
6 Klonula je duša u meni, zato te spominjem iz kraja jordanskog, i s Ermona, na gori Misaru.
7 Dubina dubinu doziva hukom slapova tvojih, sve bujice i talasi tvoji pređoše preko mene.
8 Danju Gospod šalje svoju milost, a noću je pesma njegova sa mnom — molitva Bogu života mog.
9 Reći ću Bogu: „Steno moja, zašto si me zaboravio? Zašto žalim pod tlakom neprijatelja svog?“
10 Kosti mi se lome od ruganja dušmana mojih, dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“
11 Što si mi klonula, dušo moja, što uzdišeš u meni? Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti, Spasitelja i Boga svog.