1Davidov. K tebi, Gospode, uzdižem dušu svoju,
2u tebe se pouzdajem, moj Bože, ne daj da se osramotim; ne daj da dušmani moji likuju nada mnom.
3Neće se stideti ni jedan od onih koji u tebe nadu svoju polažu; stideće se oni koji svoju veru krše bez razloga.
4Objavi mi, Gospode, svoje puteve, nauči me svojim stazama.
5Vodi me svojom istinom, uči me, jer ti si moj Bog, moj Spasitelj, tebi se nadam povazdan.
6Seti se, Gospode, milosrđa i milosti svoje, jer su od večnosti.
7Ne sećaj se grehâ moje mladosti, ni mojih prestupa; sećaj me se po milosti svojoj, radi svoje dobrote, Gospode.
8Gospod je dobar i pravedan, zato pokazuje put grešnicima.
9On vodi ponizne po pravdi, i uči ponizne svome putu.
10Sve staze Gospodnje milost su i istina, onima što čuvaju savez njegov i propise.
11Oprosti mi krivicu, jer je velika, radi svoga imena, Gospode.
12Ko je čovek što se boji Gospoda? On će ga uputiti na put, koji on izabra za njega.
13Duša će mu počivati u dobru, a seme mu naslediti zemlju.
14Prisan je Gospod s onima koji ga se boje, njima svoj savez obznanjuje.
15Stalno oči upirem ka Gospodu, jer mi noge iz mreže izvlači.
16Okreni se k meni, smiluj mi se, jer sam usamljen i jadan.
17Množe se muke srca moga; izvuci me iz mojih nevolja.
18Pogledaj na moju muku i patnju, i oprosti sve grehe moje.
19Pogledaj koliko je dušmana mojih, koji mene mrze iz dubine duše.
20Čuvaj moju dušu, izbavi me, ne daj da se postidim, jer u tebi nađoh utočište.
21Neka me nedužnost i poštenje čuvaju, jer sam svoju nadu stavio u tebe.
22Otkupi, Bože, Izrailj, od svih njegovih nevolja.