Psalms 144
1 Davidov. Blagosloven da je Gospod, stena moja, što mi ruke za rat i prste za borbu uvežbava;
2 milosrđe moje i tvrđava moja; moje utočište i moj izbavitelj; moj štit, onaj u kome utočišite nalazim i koji mi moj narod pokorava.
3 O, Gospode, šta je čovek da za njega mariš i ljudski potomak da se sa njim baviš?
4 Čovek tek je dahu nalik i dani mu blede kao senka.
5 O, Gospode, nebesa svoja spusti, pa da siđeš i dotakneš brda da se puše!
6 Zasevaj munjom, neka se rasprše! Strele svoje baci, neka se razbeže!
7 Sa visina ruke pruži, izbavi me; izvadi me ih bujica i iz ruku dece tuđinaca;
8 onih što ustima svojim obmanjuju i desnicom svojom zaklinju se lažno.
9 O, Bože, pevaću ti novu pesmu, na liri sa deset struna ja sviraću tebi;
10 tebi koji carevima izbavljenje daješ; koji Davida, slugu svoga, spasavaš od mača opakoga.
11 Oslobodi me, izbavi me iz ruke dece tuđinaca, onih što ustima svojim obmanjuju i desnicom svojom zaklinju se lažno.
12 Tad sinovi naši neka budu kao stablo gorostasno u mladosti svojoj; naše ćerke neka budu poput šara stubova palate.
13 Ambari će naši biti puni raznovrsnog roda; hiljade će ojagnjiti ovce naše, i deset hiljada po pašnjacima našim.
14 Volovi će tegliti, neće biti razaranja, neće biti bežanije i vriska se neće čuti po trgovima našim.
15 Blago narodu kome tako bude! Blago narodu kome Bog je Gospod!