Proverbs 7
1 Sine moj, drži se mojih reči i zapovesti mojih, u sebi ih čuvaj.
2 Moje zapovesti čuvaj i živećeš, pouku moju ko zenicu svoga oka.
3 Veži ih oko prstiju svojih, upiši ih na ploču srca!
4 Mudrosti kaži „Sestro moja!“ i „rođenom“ pronicljivost zovi;
5 da te čuvaju od žene tuđinke, od preljubnice slatkorečive.
6 Elem, na prozoru kuće svoje, kroz rešetke gledao sam,
7 posmatrao sam lakoverne i među mladićima zapazio bezumnoga momka.
8 Prolazio je ulicom, pored njenog ugla i išao prema njenoj kući,
9 potkraj dana, kad je sumrak, usred noći i pomrčine.
10 I gle, presrete ga žena u odeći bludnice i prevejanog srca;
11 napadna, jogunasta, noge je u kući ne drže;
12 sad je na ulici, sad je na trgu, na svakom ugla vreba u zasedi.
13 I zgrabi ga, poljubi ga bez stida na licu i reče mu:
14 „Imam kući meso žrtava mira, jer sam danas ispunila zavete svoje.
15 Zato sam izašla da te sretnem, baš tebe da tražim. I našla sam te.
16 Svoj sam krevet ukrasila zastorima, šarenim lanom iz Egipta;
17 smirnom, alojom i cimetom ležaj sam namirisala.
18 Dođi! Do jutra se opijajmo ljubavlju svojom. Hajde da se nauživamo u ljubavi!
19 Jer muž nije u kući svojoj, na daleki put je otišao;
20 sa sobom je poneo kesu s novcem i neće doći kući do dana punog meseca.“
21 Tako ga je namamila svojom uverljivom pričom, nagovorila ga svojim zavodljivim usnama.
22 I on je odmah krenuo za njom, kao vo na klanje išao je i kao bezumnik okovan za kaznu;
23 dok mu strela ne probode jetru, kao ptica što u zamku srlja on i ne zna da tu glavu gubi.
24 Zato me poslušajte, sinovi, i pazite na ono što vam govorim!
25 Neka ti srce ne zastrani na puteve njene i ne lutaj po njenim stazama.
26 Jer mnoge smrtno ranjene je oborila i nema broja ljudima koje je pobila.
27 Kuća je njena na putevima za Svet mrtvih, a oni silaze u odaje smrti.