Proverbs 5
1 Sine moj, pazi na moju mudrost i poslušaj dobro razboritost moju,
2 domišljatost da očuvaš i usta da ti očuvaju znanje.
3 Jer sa usana bludnice med curi, zavodljive reči mekše od ulja.
4 Ali na kraju je kao pelen gorka i oštra kao mač dvosekli.
5 Noge joj silaze u smrt, do Sveta mrtvih noge joj dopiru.
6 Ona ne mari za put života, staze joj vrludaju, a ona to ne zna.
7 Zato me poslušajte, deco, i ne odstupajte od onoga što vam kazujem.
8 Zaobiđi je nadaleko i ne primiči se ulazu njene kuće,
9 da ne bi drugima dao obraz svoj i okrutnom čoveku godine svoje;
10 da tuđinci ne bi ispili ti snagu i trud ti ostao u kući tuđina;
11 da ne bi kukao na svome svršetku kada ti propadne i telo i zdravlje.
12 I ti ćeš reći: „Kako sam mrzeo opomenu, dok mi je srce preziralo ukor.
13 Nisam slušao glas svoga učitelja, nisam poslušao vaspitače svoje.
14 Umalo nisam pao u svakojako zlo usred zbora i usred zajednice.“
15 Pij vodu sa svoga bunara, žubor vodu sa izvora svoga.
16 Zar će se razlivati izvori tvoji po poljima i potoci vode po trgovima?
17 Neka oni budu samo tvoji, a ne tuđinaca što su sa tobom.
18 Da je blagosloven izvor tvoj! Radovao se ti sa ženom mladosti svoje!
19 Ona ti je košuta voljena i srna mila. Naslađuj se uvek grudima njenim, ljubavlju njenom se opijaj stalno.
20 Zašto bi se opijao, sine moj, sa preljubnicom i grlio nedra tuđe žene?
21 Jer su svi čovekovi putevi pred Gospodnjim očima i on ih odmerava.
22 Pokvarenjaka će porobiti krivice njegove, biće sputan vezama njegovog greha.
23 I umreće, jer nije imao odgoj, zastraniće zbog veličine svoje budalaštine.