Numbers 35
1 Gospod reče Mojsiju na moavskim poljanama kod Jordana nasuprot Jerihona:
2 „Zapovedi Izrailjcima neka od svog nasledstva koje poseduju daju Levitima gradove da u njima žive. Daj Levitima i pašnjake koji okružuju gradove.
3 Gradovi u kojima će živeti neka budu njihovi, a pašnjaci neka budu za njihovu stoku i sve njihove životinje.
4 Neka pašnjaci oko gradova koje ćeš dati Levitima, budu hiljadu lakata udaljeni od gradskog zida, svuda unaokolo.
5 Izvan grada izmeri dve hiljade lakata na istočnoj strani grada, dve hiljade lakata na južnoj strani, dve hiljada lakata na zapadnoj strani i dve hiljade lakata na severnoj strani, tako da grad bude u sredini. To neka im pripadne kao gradski pašnjaci.
6 Od gradova koje ćete dati Levitima, šest će biti gradovi-utočišta, gde ćete dozvoliti ubici da pobegne. Uz njih dodajte još četrdeset dva grada.
7 Neka bude ukupno četrdeset osam gradova, sa njihovim pašnjacima, koje ćete dati Levitima
8 Kad dajete gradove od poseda Izrailjaca, od većih plemena uzmite više, a od manjih uzmite manje. Neka svako pleme ustupi nešto gradova Levitima prema obimu nasledstva koje je primilo.“
9 Gospod reče Mojsiju:
10 „Govori Izrailjcima i reci im: ’Kad preko Jordana pređete u hanansku zemlju,
11 odvojte sebi gradove za gradove-utočišta, gde će pobeći neko ko nehotice ubije čoveka.
12 Neka vam ti gradovi budu utočišta od osvetnika, da ubica ne bi umro pre nego što stane na sud pred zajednicu.
13 Od gradova koje ćete dati, šest će vam biti gradovi-utočišta.
14 Za gradove-utočišta dajte tri grada s druge strane Jordana, a tri grada u hananskoj zemlji.
15 Neka ovih šest gradova služe kao utočišta Izrailjcima, strancu i došljaku, gde će pobeći svako ko je nehotice ubio nekoga.
16 Ali ako neko udari koga gvozdenom alatkom, te on umre, on je ubica; neka se ubica svakako pogubi.
17 Ako neko udari koga kamenom iz ruke od koga se može poginuti, i taj umre, on je ubica; neka se ubica svakako pogubi.
18 Ako neko udari koga drvenim predmetom iz ruke od koga se može poginuti, i taj umre, on je ubica; neka se ubica svakako pogubi.
19 Krvni osvetnik mora lično da ubije ubicu. Kada ga sretne neka ga ubije.
20 Ako neko iz mržnje, namerno, baci nešto na koga, pa ga ubije,
21 ili iz neprijateljstva rukom udari koga, pa on umre, neka taj što ga je udario bude svakako pogubljen; ubica je. Neka krvni osvetnik pogubi ubicu kada ga sretne.
22 Ali ako ga slučajno gurne bez neprijateljstva, ili ako nehotice baci nešto na njega,
23 ili, ne videći ga, slučajno ispusti na njega kakav kamen koji može da usmrti, pa on umre, a pritom mu nije bio neprijatelj, niti je nameravao da mu naudi,
24 tada neka zajednica, prema ovim propisima, prosudi između onoga koji je usmrtio i osvetnika.
25 Neka zajednica izbavi ubicu iz ruku krvnog osvetnika, i neka ga vrati u grad-utočište u koji je pobegao. Neka ostane u njemu do smrti Prvosveštenika, koji je bio pomazan svetim uljem.
26 Ako ubica stupi izvan granice grada-utočišta u koji je pobegao,
27 a krvni osvetnik naiđe na njega izvan granice njegovog grada-utočišta, pa krvni osvetnik ubije ubicu, neće biti kriv za prolivenu krv.
28 Naime, ubica mora da ostane u gradu-utočištu do smrti Prvosveštenika. Posle smrti Prvosveštenika ubica može da se vrati u zemlju gde ima posed.
29 Ovo su uredbe i propisi za vas i vaše naraštaje u svim vašim mestima.
30 Ko god ubije čoveka neka se pogubi na svedočanstvo svedoka. Niko ne može da bude osuđen na smrt na osnovu svedočanstva jednog svedoka.
31 Ne primajte otkupninu za život ubice koji je kriv za smrt; on mora svakako da se pogubi.
32 Ne primajte otkupninu ni za onoga koji je pobegao u svoj grad-utočište, da bi se vratio i živeo u zemlji pre smrti Prvosveštenika.
33 Ne oskrnavljujte zemlju u kojoj živite, jer krv oskrnavljuje zemlju. Nikakvo otkupljenje se ne može izvršiti za zemlju na kojoj je prolivena krv, osim krvlju onoga koji ju je prolio.
34 Ne oskrnavljujte zemlju u kojoj živite, i gde ja prebivam; jer ja, Gospod, prebivam među Izrailjcima.’“