Bible

1 Mojsije reče glavarima plemena izrailjskog naroda: „Ovo je Gospod zapovedio: 2 ’Ako neki čovek učini zavet Gospodu, ili položi zakletvu kojom se obaveže, neka ne pogazi svoju reč; neka učini ono što izađe iz njegovih usta. 3 Ako žena učini zavet Gospodu u svojoj mladosti, ili se obaveže zakletvom dok je u kući svoga oca, 4 pa njen otac sazna za njen zavet ili zakletvu kojom se obavezala, ali joj ne prigovori, tada svi njeni zaveti i svaka zakletva kojom se obavezala ostaju na snazi. 5 Ali ako joj otac to zabrani istog dana kad sazna, svi njeni zaveti i zakletve kojima se obavezala više ne važe. Gospod će joj oprostiti, jer joj je otac zabranio. 6 Ako se uda dok je pod zavetom, ili se obavezala nepromišljenom izjavom, 7 pa njen muž sazna za to, ali joj ne prigovori istog dana kad sazna, tada svi njeni zaveti i obećanja kojima se obavezala ostaju na snazi. 8 Ako joj se muž usprotivi istog dana kad sazna, on time poništava zavet, ili nepromišljenu izjavu kojom se obavezala. A Gospod će joj oprostiti. 9 Zavet udovice ili razvedene, sve čime se obavezala, i dalje je obavezuje. 10 Ako žena učini zavet dok je u kući svog muža, ili se obaveže obećanjem uz zakletvu, 11 pa njen muž sazna za to, ali joj ne prigovori i ne zabrani joj, tada svi njeni zaveti i svako obećanje kojim se obavezala ostaju na snazi. 12 Ali ako ih muž poništi istog dana kad sazna za njih, ništa što je prešlo preko njenih usana ne važi. Pošto ih je njen muž poništio, Gospod će joj oprostiti. 13 Svaki zavet i svaku zakletvu kojom se žena obaveže na neko samoodricanje, njen muž može da potvrdi ili poništi. 14 Ako dani prolaze, a muž joj ne prigovara, on potvrđuje sve njene zavete, ili sva obećanja kojima se obavezala. On ih je potvrdio, jer joj nije prigovorio istog dana kad je saznao za njih. 15 Ali ako ih poništi kasnije, pošto je već saznao za njih, sâm će nositi njenu krivicu.’“ 16 To su odredbe koje je Gospod dao Mojsiju za muža i njegovu ženu, i za oca i njegovu ćerku u njenoj mladosti, dok je u kući svoga oca.