1Dok je Izrailj boravio u Sitimu, narod je počeo da bludniči s Moavkama.
2One su pozivale narod da prinosi žrtve njihovim bogovima, a narod je jeo i klanjao se njihovim bogovima.
3Tako je Izrailj pristao uz Val-Fegora. Zato je planuo Gospodnji gnev na Izrailja.
4Gospod reče Mojsiju: „Uzmi sve starešine naroda i povešaj ih usred bela dana pred Gospodom, da se Gospodnji gnev odvrati od Izrailja.“
5Mojsije reče Izrailjevim sudijama: „Neka svako od vas pobije one svoje ljude koji su pristali uz Val-Fegora.“
6Dok su oni plakali kod ulaza u Šator od sastanka, dođe neki Izrailjac i dovede jednu Madijanku svojoj braći, na Mojsijeve oči i na oči sve Izrailjeve zajednice.
7Kad je to video Fines, sin Eleazara, Aronovog sina, ustao je i napustio zajednicu. Uzme on koplje u ruku,
8ode za Izrailjcem u šator i oboje ih probode, i Izrailjca i ženu, nju kroz stomak. Tako je prestala pošast među Izrailjcima.
9Od pošasti je izginulo dvadeset četiri hiljade.
10Gospod reče Mojsiju:
11„Fines, sin Eleazara, Aronovog sina, je odvratio moj gnev od Izrailjaca, jer je svojom revnošću pokazao moju revnost među njima, pa nisam istrebio Izrailjce u svojoj revnosti.
12Zato mu reci: ’Evo, s njime sklapam savez mira.
13To će njemu i njegovom potomstvu posle njega biti savez trajnog sveštenstva, zbog toga što je bio revnostan za svoga Boga i izvršio otkupljenje za Izrailjce.’“
14Ime pogubljenog Izrailjca, koji je bio ubijen sa madijanskom ženom, bilo je Zimrije. On je bio sin Salua, kneza jednog od Simeunovih otačkih domova.
15Ime Madijanke koja je bila ubijena bilo je Hazvija. Ona je bila ćerka Sura, plemenskog glavara jednog roda u Madijanu.
16Gospod reče Mojsiju:
17„Napadni Madijance i pobij ih,
18jer su vas zaveli u slučaju Fegora i njihove sestre Hazvije, ćerke madijanskog kneza, koja je bila ubijena u vreme pošasti koja se dogodila zbog Fegora.“