Bible

1 Valam reče Valaku: „Podigni mi ovde sedam žrtvenika i pripremi mi sedam junaca i sedam ovnova.“ 2 Valak učini onako kako mu je Valak rekao. Zatim su Valak i Valam prineli na žrtveniku jednog junca i jednog ovna. 3 Valam reče Valaku: „Ostani kod svoje svespalnice, a ja ću poći; možda će se Gospod sresti sa mnom, pa šta mi kaže, to ću govoriti.“ Tako ode on na uzvišicu. 4 Gospod je sreo Valama, i Valam mu je rekao: „Pripremio sam sedam žrtvenika i na svakom žrtveniku prineo jednog junca i jednog ovna.“ 5 Tada Gospod stavi reč u Valamova usta i reče: „Vrati se Valaku i govori tako.“ 6 Kad se vratio Valaku, ovaj je stajao kod svoje svespalnice sa svim moavskim knezovima. 7 Tada Valam izreče svoju priču: „Iz Arama me Valak dovede, car moavski iz gorja istočnog: ’Dođi  —  reče  —  Jakova mi prokuni, dođi i Izrailj prezri!’ 8 Kako da prokunem koga Bog ne proklinje, i prezrem koga Gospod ne prezire? 9 Jer gledam ga s planinskih vrhova, posmatram ga s gorskih uzvišenja; gle naroda koji živi izdvojeno, među narode on se ne računa. 10 Ko će izbrojiti prah Jakovljev, ko da izbroji četvrtinu Izrailja? O, kad bih umro smrću pravedničkom, kad bi i moj kraj bio kao njihov!“ 11 Tada Valak reče Valamu: „Šta si mi to učinio? Doveo sam te da prokuneš moje neprijatelje, a ti si ih obilno blagoslovio.“ 12 Valam odgovori: „Zar da ne kažem verno ono što mi je Gospod stavio u usta?“ 13 Valak mu reče: „Pođi sa mnom na drugo mesto; odatle ćeš videti samo jedan njegov deo, a ne sav narod. Odande mi ga prokuni.“ 14 Zatim ga je odveo u Zofimsko polje, na vrh Fasge. Tamo je podigao sedam žrtvenika i na svakom žrtveniku prineo po jednog junca i ovna. 15 Valam reče Valaku: „Stani tu kod svoje svespalnice, a ja idem onamo da se sretnem s Gospodom.“ 16 Gospod sretne Valama, stavi svoju reč u njegova usta i reče: „Vrati se Valaku i govori ovako.“ 17 Kada se vratio k njemu, Valak je stajao kod svoje svespalnice sa moavskim knezovima. Valak ga upita: „Šta je Gospod rekao?“ 18 Tada Valam izreče svoju priču: „Ustani, Valače, poslušaj me, sine Seforov! 19 Bog nije čovek da bi slagao, ili potomak ljudski da bi se kajao. Zar je šta rekao da nije učinio, izrekao da nije ispunio? 20 Zapovest mi dade da blagosiljam, blagoslov je dao i neću ga povući. 21 Ne nazire se nesreća u Jakovu, nevolja se ne vidi u Izrailju. S njim je Gospod, Bog njegov, carski mu poklik sred njega odzvanja! 22 Bog ih je iz Egipta izveo, on je njemu kao rozi bivolovi. 23 Protiv Jakova nema vračanja, protiv Izrailja nema gatanja. Nek se sada priča o Jakovu, o Izrailju nek se pripoveda: ’Evo, šta je Bog učinio!’ 24 Kakav li je to samo narod! Kao lavica ustaje, kao lav se diže, ne leže dok ulov ne proždere i krvi se žrtava ne napije.“ 25 Tada Valak reče Valamu: „Kad ga već ne možeš prokleti, nemoj ga ni blagosiljati!“ 26 Valam odgovori Valaku: „Zar ti nisam rekao: ’Učiniću sve što mi Gospod bude rekao?’“ 27 Valam reče Valaku: „Hajde da te odvedem na drugo mesto; možda će Bogu biti po volji da mi ih prokuneš odande!“ 28 Valak povede Valama na vrh Fegora koji se nadvija nad pustarom. 29 Valam reče Valaku: „Podigni mi ovde sedam žrtvenika i pripremi mi sedam junaca i sedam ovnova.“ 30 Valak je uradio kako mu je Valam rekao, i prineo sedam junaca i sedam ovnova.