Bible

1 A Korej, sin Isarov, sin Katov, sin Levijev, Datan i Aviron, sinovi Elijavovi, i Avnan, sin Faletov, sin Ruvimov, 2 se pobuniše protiv Mojsija. S njima je bilo i dve stotine pedeset Izrailjaca, knezova zajednice, uglednih ljudi, koje je izabrala zajednica. 3 Okupe se oni protiv Mojsija i Arona i kažu im: „Prevršili ste meru! Sva je zajednica sveta, svaki od njih, a Gospod je među njima. Vi se postavljate iznad Gospodnje zajednice!“ 4 Kad je Mojsije to čuo, pao je ničice. 5 Zatim je rekao Koreju i svoj njegovoj zajednici: „Ujutro će Gospod obznaniti ko je njegov i ko je svet, i kome dopušta da stupi pred njega. Onaj koga izabere, tome će dopustiti da stupa pred njega. 6 Neka Korej i sva njegova zajednica urade ovo: uzmite kadionice, 7 pa sutra u njih stavite vatru, a na nju stavite kâd pred Gospodom. Čovek koga Gospod izabere, taj će biti svet. Vi ste prevršili meru, sinovi Levijevi!“ 8 Zatim Mojsije reče Koreju: „Čujte, sinovi Levijevi! 9 Zar vam je malo što vas je Bog Izrailjev izdvojio iz sve Izrailjeve zajednice i dopustio da stupate pred njega, da obavljate službu u Gospodnjem Prebivalištu, i da stojite pred zajednicom i služite joj? 10 On je dozvolio tebi i svoj tvojoj braći sa tobom, sinovima Levijevim, da stupate pred njega, a vi još tražite i sveštenstvo. 11 Stoga ste se ti i tvoja zajednica udružili protiv Gospoda; jer ko je Aron da gunđate protiv njega?“ 12 Zatim je Mojsije poslao da pozovu Datana i Avirona, sina Elijavovog. Oni rekoše: „Mi nećemo doći gore. 13 Nije li dovoljno što si nas izveo iz zemlje u kojoj teku med i mleko da nas pomoriš u pustinji, nego još hoćeš i da gospodariš nad nama? 14 Osim toga, nisi nas doveo u zemlju u kojoj teku med i mleko, i nisi nam dao u posed njive i vinograde. Šta hoćeš? Da prevedeš ove ljude žedne preko vode? Nećemo doći gore.“ 15 Mojsije se vrlo naljuti i reče Gospodu: „Ne obaziri se na njihove prinose. Od njih nisam uzeo ni magarca, niti sam naudio kome od njih.“ 16 A Koreju Mojsije reče: „Pojavite se pred Gospodom, ti i tvoja zajednica. Budite sutra ovde ti, oni i Aron. 17 Neka svaki uzme svoju kadionicu i u nju stavi kâd, i prinese svoju kadionicu pred Gospoda, dve stotine pedeset kadionica. Ti i Aron uzmite svoje kadionice.“ 18 Svaki čovek je uzeo svoju kadionicu i u nju stavio vatru i položio na nju kâd. Zatim su stali na ulaz Šatora od sastanka sa Mojsijem i Aronom. 19 Kad je Korej okupio svu zajednicu na ulaz Šatora od sastanka, pojavila se slava Gospodnja svoj zajednici. 20 Tada Gospod reče Mojsiju i Aronu: 21 „Odvojte se od ove zajednice, da ih dokrajčim za čas.“ 22 Ali oni padoše na zemlju i rekoše: „O, Bože duhova svih stvorenja, zar ćeš se razgneviti na svu zajednicu zato što je jedan čovek sagrešio?“ 23 Gospod reče Mojsiju i Aronu: 24 „Reci zajednici: ’Odstupite od Korejevih, Datanovih, i Avironovih šatora.’“ 25 Mojsije ustane i ode k Datanu i Avironu; pratili su ga izrailjske starešine. 26 Tada je rekao zajednici: „Odstupite od šatora ovih opakih ljudi, i ne dirajte ništa što im pripada, da ne izginete zbog njihovih greha.“ 27 Tada su odstupili od šatora Koreja, Datana i Avirona. A Aviron i Datan su izašli i stali na ulaz svojih šatora sa svojim ženama, sinovima i malom decom. 28 Tada Mojsije reče: „Ovako ćete znati da me je Gospod poslao da učinim sva ova dela, i da ih ne činim od svoje volje. 29 Ako ovi ljudi umru kao što svi ljudi umiru, te ih zadesi ono što zadesi sve ljude, onda me Gospod nije poslao. 30 Ali ako Gospod učini nešto neviđeno: ako zemlja otvori svoje ždrelo i proguta i njih i sve što je njihovo, pa živi siđu u Svet mrtvih, tada ćete znati da su ti ljudi prezreli Gospoda.“ 31 Čim je izgovorio sve ove reči, rascepi se zemlja pod njima; 32 zemlja je otvorila svoje ždrelo i progutala i njih i njihove domove, sa svim Korejevim ljudima i svom njihovom imovinom. 33 Tako su i oni i sve njihovo živi sišli u Svet mrtvih; zemlja se zatvorila nad njima, pa su nestali iz zbora. 34 Sav se Izrailj, koji je bio oko njih, razbežao kad je čuo njihove krike, govoreći: „Bežimo, da i nas ne proguta zemlja!“ 35 Tada je planuo oganj od Gospoda i proždro onih dve stotine pedeset ljudi, koji su prineli kâd. 36 Zatim Gospod reče Mojsiju: 37 „Reci Eleazaru, sinu sveštenika Arona, da iz tog zgarišta izvadi kadionice  —  jer su posvećene  —  a vatru neka razbaca podalje. 38 A od kadionica ljudi koji su zgrešili po cenu svojih života, neka se iskuju pločice za oblaganje žrtvenika. Naime, prineli su ih pred Gospodom, pa su postale svete. Neka budu znak za Izrailjce.“ 39 Sveštenik Eleazar je uzeo bronzane kadionice koje su prineli oni što su izgoreli, pa su ih iskovali u pločice za žrtvenik. 40 One su opomena Izrailjcima da niko neovlašćeni, koji nije od Aronovog potomstva, ne pristupa da prinese kâd pred Gospodom, da ne bio prošao kao Korej i njegova zajednica, po reči koju mu je Gospod rekao preko Mojsija. 41 Ali već sledećeg dana, sav je izrailjski zbor gunđao protiv Mojsija i Arona. Govorili su: „Vi ste pobili narod Gospodnji!“ 42 Dok se zbor sabirao protiv njih, Mojsije i Aron se okrenuše prema Šatoru od sastanka, kad gle, on pokriven oblakom i slava se Gospodnja pojavi. 43 Mojsije i Aron dođu pred Šator od sastanka. 44 Tada Gospod reče Mojsiju: 45 „Uklonite se od ove zajednice da ih istrebim za čas!“ Oni padoše ničice. 46 Mojsije reče Aronu: „Uzmi kadionicu i stavi u nju vatru sa žrtvenika, a na nju stavi kâd, pa pohitaj k zajednici da izvršiš za nju obred otkupljenja, jer je planuo gnev Gospodnji; pomor je već počeo.“ 47 Aron uzme kadionicu, kao što mu je Mojsije rekao, i otrči usred zbora. A tamo, pomor već počeo među narodom. Tada je stavio kâd i izvršio obred otkupljenja za narod. 48 Stao je između mrtvih i živih i pošast je prestala. 49 Od pošasti je pomrlo četrnaest hiljada sedam stotina, osim onih što su izginuli zbog Koreja. 50 Pošto je pošast prestala, Aron se vratio k Mojsiju na ulaz Šatora od sastanka.