Micah 2
1 Jao onima koji zlo spremaju, koji kuju nepravdu na posteljama svojim! Kad osvane, onda to i čine, jer je sila u ruci njihovoj.
2 Zažele njive — otimaju ih; i kuće — oduzimaju ih. Oni tlače čoveka i dom njegov, čoveka i njegovo nasledstvo.
3 Zato ovako kaže Gospod: „Evo, rodu ovom spremam zlo. Iz njega nećete svoje vratove izvući i nećete nadmeno ići, jer će doći vreme zla.
4 Toga će dana o vama s podsmehom pričati, naricaće naricaljku: ’Zbilo se — reći će. Satrveni smo sasvim. Menjao je deo naroda moga. Kako ga je otrgnuo od mene! Naša je polja dao otpadnicima.’“
5 Zato nećeš imati nikoga ko bi ti žrebom merio užetom zemlju u zboru Gospodnjem.
6 „Ne balite proroštvima“ — prorokuju oni — „Ne prorokujte o tim stvarima! Neće se na nas obrušiti.“
7 Kažeš li ti, o, dome Jakovljev: „Je li Duh Gospodnji nestrpljiv? To li su njegova dela?“ „Ne čine li moje reči dobro onome koji ispravno živi?
8 Koliko juče moj se narod podigao kao neprijatelj. Skidate sa haljine plašt onima koji spokojno prolaze, kao oni koji se iz bitke vraćaju.
9 Žene mog naroda terate iz njihovih voljenih kuća, od njihove dece slavu moju doveka uzimate.
10 Ustanite i idite jer ovo nije mesto počinka. Zato što je nečisto, biće razoreno i biće to strahovito razaranje.
11 Ako čovek lažov, što ide niz vetar, slaže — prorokovaću ti o vinu i žestokom piću — taj će biti prorok ovom narodu.
12 Zaista, okupiću, Jakove, sve vas. Zaista, zajedno ću okupiti ostatak Izrailjev. Učiniću ih poput ovaca u toru, poput stada posred paše njegove, da od ljudi bude larma.
13 Pred njima će ići onaj što prodire, pa će i oni prodrti, proći kroz vrata i izaći kroz njih. Njihov će car ići pred njima i Gospod na njihovom čelu.“