1Tada će Carstvo nebesko biti kao deset devojaka, koje uzeše svoje svetiljke i izađoše u susret mladoženji.
2Pet od njih bilo je nerazumno, a pet mudro.
3Nerazumne, naime, uzevši svoje svetiljke nisu ponele sa sobom ulje;
4mudre su, pak, u svojim svetiljkama ponele ulje.
5Kako je mladoženja okasnio, one su sve zadremale i zaspale.
6O ponoći nasta vika: ’Evo mladoženje! Izađite mu u susret!’
7Tada one devojke ustadoše i urediše svoje svetiljke.
8Nerazumne rekoše mudrima: ’Dajte nam od svoga ulja, jer nam se svetiljke gase.’
9Mudre devojke im odgovoriše: ’Da ne bi manjkalo i nama i vama, bolje idite trgovcima i kupite sebi.’
10Kad su nerazumne otišle da kupe ulje, stiže mladoženja i ove koje su bile spremne uđu sa mladoženjom na svadbu, a vrata se zatvore.
11Kasnije dođu i nerazumne devojke, govoreći: ’Gospodaru, gospodaru, otvori nam!’
12Mladoženja im odgovori: ’Zaista vam kažem, ne poznajem vas.’
13Bdite stoga, jer ne znate ni dana ni časa kada će Sin Čovečiji doći.
14To je kao kad je čovek, polazeći na put, pozvao svoje sluge i predao im svoje imanje.
15Tako je jednom dao pet talanata, drugom dva, a trećem jedan; svakome prema njegovoj sposobnosti, pa otputovao.
16Onaj što je primio pet talanata odmah ode, poslova s njima, te zaradi drugih pet.
17Isto tako je i onaj sa dva talanata zaradio druga dva.
18A onaj koji je dobio jedan talanat, ode, iskopa jamu u zemlji, te sakrije novac svoga gospodara.
19Posle dužeg vremena, vrati se gospodar onih slugu i počne da svodi račune sa njima.
20Tada pristupi onaj sluga koji je dobio pet talanata i donese drugih pet, govoreći: ’Gospodaru, dao si mi pet talanata, i ja sam, evo, zaradio i drugih pet.’
21Gospodar mu reče: ’Odlično, dobri i verni slugo! Pošto si bio veran u malim stvarima, poveriću ti mnogo više. Uđi i proveseli se sa svojim gospodarem!’
22Pristupi drugi sluga, pa reče: ’Gospodaru, dao si mi dva talanta, a ja sam, evo, zaradio druga dva.’
23Gospodar mu reče: ’Vrlo dobro, valjani i verni slugo! Pošto si bio veran u malim stvarima, poveriću ti mnogo više. Uđi i proveseli se sa svojim gospodarem!’
24Pristupi i onaj koji je dobio jedan talanat i reče: ’Gospodaru, znao sam da si strog čovek, žanješ gde nisi posejao i skupljaš gde nisi vejao.
25Uplašio sam se, pa sam otišao i sakrio tvoj talanat u zemlju. Evo ti tvoje.’
26Gospodar mu reče: ’Zli i lenji slugo! Ti si znao da žanjem gde nisam posejao i da skupljam gde nisam vejao?
27Zato je trebalo da uložiš moj novac kod onih koji posluju sa novcem, i ja bih po povratku uzeo svoj novac sa kamatom.
28Zato uzmite od njega taj talanat i dajte onome koji ima deset talanata.
29Jer, svakome ko ima, još će se i dodati, i izobilovaće, a od onoga koji nema, oduzeće se i ono što ima.
30A nekorisnog slugu izbacite u tamu najkrajnju. Tamo će biti plač i škrgut zuba.’
31A kada Sin Čovečiji dođe u svojoj slavi i svi anđeli s njim, onda će on sesti na svoj slavni presto.
32I sabraće se pred njim svi narodi, a on će ih odvojiti jedne od drugih, kao što pastir odvaja ovce od jaraca.
33Ovce će postaviti sebi s desne strane, a jarce s leve.
34Tada će Car reći onima sa desne strane: ’Hodite vi, blagosloveni od moga Oca, primite Carstvo koje je bilo pripravljeno za vas od postanka sveta.
35Jer, bio sam gladan i vi ste me nahranili; bio sam žedan i vi ste me napojili; bio sam stranac i vi ste me ugostili;
36bio sam go i vi ste me obukli; bio sam bolestan i vi ste me posetili; bio sam u tamnici i vi ste me obišli.’
37Tada će ga upitati oni pravednici: ’Gospode, kada smo te videli gladnog i nahranili te, ili žednog i napojili te?
38Kada smo te videli kao stranca i ugostili te, ili golog i obukli te?
39Kada smo te videli bolesnog, ili u tamnici i posetili te?’
40A Car će im odgovoriti: ’Zaista vam kažem, ukoliko ste učinili jednom od ove moje najneznatnije braće, meni ste učinili.’
41Potom će reći onima s leve strane: ’Odlazite od mene, prokleti, u oganj večiti pripravljen za đavola i za njegove anđele!
42Jer, bio sam gladan, a vi me niste nahranili; bio sam žedan, a vi me niste napojili;
43bio sam stranac, a vi me niste ugostili; bio sam go, a vi me niste odenuli; bio sam bolestan i u tamnici, a vi me niste posetili.’
44Tada će ga oni upitati: ’Gospode, kada smo te videli gladnog, ili žednog, ili kao stranca, ili golog, ili bolesnog, ili u tamnici, a da se nismo pobrinuli za tebe?’
45A on će im odgovoriti: ’Zaista vam kažem, ukoliko to niste učinili jednom od ovih najneznatnijih, niste učinili ni meni.’
46Stoga će oni otići u večnu kaznu, a pravednici u život večni.“