Bible

1 Ovo je zakon o žrtvi za prestup. Ona je presveta. 2 Neka se žrtva za prestup kolje na mestu gde se kolju žrtve svespalnice, a njenom krvlju neka se zapljusne žrtvenik sa svih strana. 3 Neka se prinese sve njeno salo, rep i salo koje pokriva iznutrice, 4 oba bubrega i salo što je oko njih i na slabinama; i mrežica što je na jetri neka se ukloni zajedno s bubrezima. 5 Neka to sveštenik spali na žrtveniku kao paljenu žrtvu Gospodu. To je žrtva za prestup. 6 Svako muško među sveštenicima sme je jesti. Neka se jede na svetom mestu. Ona je presveta. 7 Zakon o žrtvi za prestup isti je kao zakon o žrtvi za greh. Isti je zakon za obe: ona pripada svešteniku koji njome vrši obred otkupljenja. 8 Svešteniku koji prinosi nečiju žrtvu svespalnicu, neka pripadne koža od žrtve koju je prineo. 9 Svaka žitna žrtva koja se peče u peći, i svaka koja se pripravlja u kotliću ili na tiganju neka pripadne svešteniku koji je prinosi; njegova je. 10 Svaka žitna žrtva koja se mesi sa uljem ili nasuvo, neka pripadne svim sinovima Aronovim podjednako. 11 Ovo je zakon za žrtvu mira koja se prinosi Gospodu. 12 Ako je ko prinosi u znak zahvalnosti, neka uz žrtvu zahvalnicu prinese i beskvasne pogače umešene sa uljem, ili beskvasne kolače namazane uljem. 13 Uz pogače neka prinese i hleb od dizanog testa sa žrtvom mira, kao svoju zahvalnost. 14 Od svega što prinosi neka prinese po jedan kolač na dar Gospodu. To neka pripadne svešteniku koji škropi krv od žrtve mira. 15 A meso od žrtve mira kojom zahvaljuje, neka se pojede na dan kada se prinese; ništa ne sme ostati do jutra. 16 Ako neko prinosi žrtvu zavetnicu, ili dobrovoljnu žrtvu, meso neka se pojede na dan kad prinosi svoju žrtvu. Što od toga ostane, neka se pojede sutradan. 17 Ako nešto mesa od žrtve ostane do trećega dana, neka se spali. 18 Ako neko jede meso od žrtve mira i trećega dana, taj koji je prinosi neće biti ugodan Bogu; žrtva mu se neće računati, jer je meso postalo nečisto. Onaj koji jede od njega navući će na sebe krivicu. 19 Meso koje se dotakne čega nečistog neka se ne jede; neka se spali. Ko god je čist sme jesti meso. 20 Ako bi neko jeo mesa od žrtve mira koja pripada Gospodu, a pritom bude nečist, taj neka se istrebi iz svog naroda. 21 Ako se neko dotakne čega god nečistog: čovečije nečistoće, ili nečiste životinje, ili kakve god nečiste i gadne životinje, a zatim jede od mesa žrtve mira koja pripada Gospodu, takav neka se istrebi iz svoga naroda.’“ 22 Gospod reče Mojsiju: 23 „Reci narodu izrailjskom: ’Ne jedite nikakvog sala od volova, ovaca i koza! 24 Salo od uginule ili rastrgane životinje može se koristiti za bilo šta, ali ga ne smete jesti. 25 Ko god bi jeo salo od životinje koja se prinosi na paljenu žrtvu Gospodu, neka se istrebi iz svoga naroda. 26 Ni u jednom od svojih naselja ne smete jesti nikakve krvi, ni od ptica ni od stoke. 27 Ako neko jede bilo kakvu krv, neka se istrebi iz svoga naroda.’“ 28 Gospod reče Mojsiju: 29 „Reci narodu izrailjskom: ’Onaj ko prinosi Gospodu žrtvu mira, neka donese Gospodu deo od žrtve mira. 30 Svojim rukama neka donese paljenu žrtvu Gospodu: salo s grudima. Grudi neka se podignu pred Gospodom kao žrtva dizanica, 31 a sveštenik neka spali salo na žrtveniku. Grudi neka pripadnu Aronu i njegovim sinovima. 32 Desnu plećku od žrtve mira daj svešteniku kao dar. 33 Onome između Aronovih sinova koji prinosi krv i salo žrtve mira, neka pripadne desna plećka. 34 Ja sam, naime, uskratio narodu izrailjskom grudi žrtve mira i plećku žrtvenoga dara, i dao ih Aronu, svešteniku, i njegovim sinovima. To im sleduje od naroda izrailjskog po večnoj uredbi.’“ 35 To je deo određen za Arona i njegove sinove od žrtava koje se pale Gospodu, na dan kada se uvode u službu kao sveštenici Gospodnji. 36 Ovo je Gospod zapovedio Izrailjcima da im daju na dan njihovog pomazanja po večnoj uredbi za sve njihove naraštaje. 37 To je zakon za žrtvu svespalnicu, za žitnu žrtvu, za žrtvu za greh, za žrtvu za prestup, za žrtvu posvećenja, i za žrtvu mira, 38 koji je Gospod dao Mojsiju na gori Sinaju, na dan kad je zapovedio narodu izrailjskom da prinosi svoje žrtve Gospodu u Sinajskoj pustinji.