Bible

1 Gospod reče Mojsiju: 2 „Reci Aronu i njegovim sinovima da pažljivo postupaju sa posvećenim prilozima Izrailjaca, koje mi posvećuju, da ne bi oskrnavili moje sveto ime. Ja sam Gospod! 3 Reci im: ’Ako bilo ko od vaših potomaka, u svim vašim naraštajima, priđe posvećenim prinosima, koje Izrailjci posvećuju Gospodu, dok je nečist, neka se takav čovek istrebi preda mnom. Ja sam Gospod! 4 Ako neko od Aronovih potomaka ima gubu ili izliv, neka ne jede od posvećenih prinosa dok se ne očisti. Ko god dotakne nešto što se onečistilo mrtvim telom, ili ima izliv semena, 5 ili dotakne kakvog gmizavca, pa postane nečist, ili dotakne čoveka i tako postane nečist  —  kakva god da je njegova nečistoća  — 6 čovek koji dotakne tako nešto, biće nečist do večeri. On ne sme jesti od posvećenih prinosa, dok ne opere telo u vodi. 7 Kad sunce zađe, biće čist. Nakon toga može da jede od posvećenih prinosa, jer to mu je hrana. 8 Neka ne jede crkotinu ili što je razderala zver, da se ne bi oskrnavio o nju. Ja sam Gospod! 9 Stoga neka čuvaju moj nalog, da ne navuku na sebe greh i ne umru radi njega, ukoliko se oskrnave. Ja sam Gospod koji ih posvećujem! 10 Neposvećeni neka ne jede posvećeni prinos. Posvećeni prinos ne smeju jesti ni gost sveštenikov ni njegov nadničar. 11 Ali, ako sveštenik kupi nekoga novcem kao svojinu, taj može jesti prinos. Hleb smeju jesti i oni koji su rođeni u njegovom domu. 12 Ako se sveštenikova ćerka uda za čoveka iz drugog plemena, ona ne sme jesti od svetih prinosa. 13 Ako sveštenikova ćerka ostane udovica, ili je razvedena, a nema dece, pa se vrati u dom svoga oca, kao kad je bila mlada, ona sme da jede hleb svoga oca. Ipak, nijedan svetovnjak ne sme da jede. 14 Ako čovek nehotice pojede od svetog prinosa, neka da svešteniku nadoknadu za sveti prinos dodajući petinu njegove vrednosti. 15 Neka sveštenici ne skrnave posvećene prinose Izrailjaca, koje ih oni podižu Gospodu. 16 Dopuštajući narodu da jede od njihovih prinosa, narod bi teretio greh koji zahteva nadoknadu, jer sam ja, Gospod, koji ih posvećuje.’“ 17 Gospod reče Mojsiju: 18 „Reci Aronu, njegovim sinovima, i svim Izrailjcima. Reci im: ’Ako neki čovek iz doma Izrailjeva, ili stranac koji boravi u Izrailju, žrtvuje prinos da se izvrši bilo kakav zavet, ili daje dragovoljni prilog, koji se prinosi Gospodu kao žrtva svespalnica  — 19 da bi bio primljen  —  mora prineti muško, bez mane, bilo to junac, ovca ili koza. 20 Ne prinosite ništa što na sebi ima manu, jer vam to neće biti primljeno. 21 Ako neko prinosi Gospodu žrtvu mira da izvrši zavet, ili daje dragovoljni prilog od krupne ili sitne stoke, neka bude bez mane da bi bilo primljeno; ne sme imati nikakav nedostatak. 22 Ne prinosite Gospodu što je slepo, ili povređeno, ili osakaćeno, ili sa čirom, ili sa svrabom, ili sa šugom. Takvo ne stavljajte na žrtvenik da se prinese Gospodu kao paljena žrtva. 23 Ipak, vola ili ovcu sa dužim ili kraćim udom možete prineti kao dobrovoljni prilog, ali to neće biti primljeno za zavet. 24 A što ima nagnječene, zdrobljene, otkinute, ili odsečene mošnice, to ne prinosite Gospodu. Tako nešto nemojte činiti u svojoj zemlji. 25 Nijednu od ovih životinja ne primajte od stranca, da biste je prineli kao hranu svome Bogu, jer su osakaćene; na njima je mana, te vam to neće biti primljeno.’“ 26 Gospod reče Mojsiju: 27 „Kada se omlade muško tele, jagnje, ili koza, neka ostane sedam dana sa svojom majkom, a od osmoga dana pa naviše biće primljeno kao paljena žrtva Gospodu. 28 Ne koljite vola, ili ovcu, i njeno mlado u isti dan. 29 Kada prinosite Gospodu žrtvu zahvalnicu, prinesite je tako da vam bude primljena. 30 Neka se pojede istog dana; ništa ne ostavljajte do sledećeg jutra. Ja sam Gospod! 31 Čuvajte moje zapovedi i vršite ih. Ja sam Gospod! 32 Ne skrnavite moje sveto ime, da bi moja svetost bila držana među narodom izrailjskim. Ja sam Gospod, koji vas posvećujem. 33 Ja sam vas izveo iz egipatske zemlje, da bih vam bio Bog. Ja sam Gospod!“