Lamentations 5
1 Opomeni se, Gospode, šta nam se dogodilo; pogledaj, vidi našu sramotu.
2 U tuđinske ruke pala je baština naša, stranci se šire po našim domovima.
3 Očeva naših nema, siročad smo postali, majke su naše sada udovice.
4 Vodu za piće novcem plaćamo, drva za gorivo takođe kupujemo.
5 Gone nas kao tegleće živinče; iscepani smo, a ne daju na odmora.
6 Idemo, prosjačimo po Egiptu i Asiriji da bismo imali hleba da preživimo.
7 Naši preci zgrešiše, ali njih nema, pa mi ispaštamo za krivice njihove.
8 Nad nama vladaju prostaci robovi i od njihove sile niko da nas izbavi.
9 Ubice haraju po zemlji, stavljamo život na kocku idući po hranu.
10 Od gladi gorimo kao u groznici, i koža je naša kao peć užarena.
11 Na svetinji, na Sionu, siluju žene, po Judinim naseljima devojke.
12 Naše glavare rukama svojim hvataju i vešaju, ni starce naše neće da poštuju.
13 Mladići kao robovi okreću žrvnjeve, dečaci padaju pod bremenima drva.
14 Starci više ne sede pred vratima, mladih ljudi svirka više se ne čuje.
15 Iščezla je radost iz naših života: umesto da igramo, mi smo ojađeni.
16 Sa glave je naše kruna pala. Zgrešili smo, sada teško nama.
17 Eto zato srce naše boluje! Eto, zato se oči naše zamutiše!
18 Zato je sionska gora opustošena. Zato se šakali šunjaju po toj pustoši.
19 Ti, Gospode, ostaješ doveka, tvoj je presto od kolena do kolena.
20 Nemoj nas zanavek zaboraviti, nemoj nas za dugo vreme ostaviti.
21 Vrati nas k sebi! Obrati nas, Gospode! Obnovi slavu našu iz negdašnjih dana.
22 Zar da nas odbaciš potpuno? Da se na nas srdiš beskrajno?