Judges 5
1 Tog dana su Devora i Varak, sin Avinoamov, ispevali pesmu:
2 „Zato što su vođe izrailjske na čelo stupile, zato što se narod voljno odazvao — blagosiljajte Gospoda!
3 Čujte, carevi, slušajte, vladari! Zapevaću Gospodu, ispevaću pesmu Gospodu, Bogu Izrailjevu.
4 Kad si silazio sa Sira, Gospode, kad si stupao sa polja edomskih, zemlja se tresla, nebesa su pljuštala, oblaci su vodom zapljuštali.
5 Gore su se tresle pred Gospodom, pred Gospodom sinajskim, Bogom Izrailjevim.
6 U dane Samegara, sina Anatova, u dane Jaile, putevi su opusteli, te su putnici hodali po stazama krivudavim.
7 Sela izrailjska opusteše, dok ne ustah ja, Devora, dok ne ustah da Izrailju budem majka.
8 Kad su bogove nove birali, rat im stiže na gradske kapije. Zar se štit video u Izrailju, ili koplje među četrdeset hiljada?
9 Srce je moje uz vođe Izrailjeve, i uz one što se voljno odazvaše. Blagosiljajte Gospoda!
10 Vi što jašete bele magarice, i sedite na prostirkama, vi što putevima hodite, razaberite
11 glas pevača kod bunara. Tamo oni poju o pravednim delima Gospodnjim, o pravednim delima njegovih meštana u Izrailju. Tada narod Gospodnji siđe k vratima.
12 Probudi se, probudi, Devoro, probudi se i pesmu zapevaj! Ustani, Varače, i roblje povedi, ti sine Avinoamov!
13 Šačica je moćni narod nadvladala, narod se Gospodnji sabrao k meni na moćne.
14 Od Jefrema izađoše oni što ponikoše među Amaličanima, za tobom je Venijamin s tvojim mnoštvima, od Mahira su izašli zapovednici, a od Zavulona oni što štap pisarski nose.
15 Knezovi su Isaharovi sa Devorom, Isahar se za Varakom u dolinu sjurio, u stopu ga je verno pratio. Među četama Ruvimovim, dugo se na odluku nakanjuju.
16 Zašto sediš među torovima? Da čuješ kako dozivaju stada? Među četama Ruvimovim, dugo se na odluku nakanjuju.
17 Galad počiva s one strane Jordana; a što Dan još sedi u lađama? Asir sedi uz obalu morsku, mirno živi u svojim lukama.
18 Zavulon je narod što se narugao smrti, kao i Neftalim sa polja visokih.
19 Carevi su došli i ratovali, u boj stupiše carevi hananski kod Tanaha, kraj voda megidskih, alʼ se plena — srebra ne domogoše.
20 S neba su zvezde ratovale, sa svojih su staza sa Siserom ratovale.
21 Odnese ih potok Kison, potok drevni, potok Kison. Stupaj smelo, dušo moja!
22 Kopita su tad konjska zatutnjala, u galop, u galop udariše pastuvi.
23 ’Proklinjite Meroz!’ — reče Anđeo Gospodnji. ’Ljuto proklinjite njegove meštane, jer ne pritekoše u pomoć Gospodu, ne pomogoše Gospodu protiv moćnih.’
24 Blagoslovena nek je Jaila među ženama, žena Hevera Kenejca, blagoslovenija nek je od svih žena šatora.
25 Kad je tražio vode, mleka mu nali, u zdelu kneževsku masla mu dade.
26 Levicom se mašila za kolac, a desnicom za malj kovački, pa udari Siseru i glavu mu smrska, zdrobi mu, probi mu slepoočnice.
27 Kod njenih nogu savi se i pade, pružio se podno njenih nogu, gde se savi, tamo mrtav pade.
28 Siserina majka kroz prozor pogledava, kroz rešetku ona sa suzama zbori: ’Zašto mu kola još ne pristižu? Zašto topot kola njegovih kasni?’
29 Najmudrija joj odgovara dvorkinja, samoj sebi ona odgovara:
30 ’Plen su našli, pa ga sada dele, po devojku, pa i dve na ratnika, bojeno i istkano za plen Siseri, bojeno i istkano, to mu je plen, za vratove onih koji plene.’
31 Tako nek propadnu svi tvoji dušmani, Gospode, kao sunce u punom sjaju neka sinu koji tebe vole!“ Zemlja je bila mirna četrdeset godina.