1Bio neki čovek iz Jefremove gore po imenu Miheja.
2On je rekao svojoj majci: „Hiljadu i stotinu srebrnih šekela koji su ti ukradeni, zbog kojih si preda mnom izrekla kletvu — to srebro je kod mene, ja sam ga uzeo.“ Njegova majka mu reče: „Neka te Gospod blagoslovi, sine moj!“
3Tih hiljadu i stotinu srebrnih šekela je vratio svojoj majci. Majka mu reče: „Srebro koje sam posvetila Gospodu, dajem svome sinu, da od njega načini rezanog i livenog idola. Sada ti ih vraćam.“
4Kad je Miheja vratio srebro svojoj majci, ona je uzela dve stotine srebrnih šekela i dala ih zlataru. On je od njih načinio rezanog i livenog idola koji je stajao u Mihejinoj kući.
5Ovaj čovek, Miheja, je posedovao svetište. On je načinio efod i kućne idole, i posvetio jednog od svojih sinova za svoga sveštenika.
6U ono vreme nije bilo cara u Izrailju, i svako je radio što mu se činilo pravo.
7A bio je jedan mladić iz Vitlejema Judinog, iz Judinog plemena. On je bio Levit koji je živeo tamo kao došljak.
8Taj čovek je otišao iz grada Vitlejema u Judi da nađe sebi mesto da se naseli kao došljak. Putujući došao je u Jefremovu goru do Mihejine kuće.
9Miheja ga upita: „Odakle dolaziš?“ Levit mu odgovori: „Ja sam iz Vitlejema u Judi, i tražim da se negde nastanim.“
10Miheja mu reče: „Ostani da živiš kod mene i budi mi ocem i sveštenikom, a ja ću ti davati deset srebrnih šekela godišnje, odeću i hranu.“ Levit ode k njemu.
11Levit je pristao da živi kod tog čoveka, i mladić mu je bio kao jedan od njegovih sinova.
12Miheja je posvetio Levita i on mu je postao sveštenik. Mladić je živeo u Mihejinoj kući.
13Miheja reče: „Sada znam da će mi Gospod dati napretka, zato što imam Levita za sveštenika.“