Bible

1 Kad su to čuli svi carevi zapadno od Jordana, u gorju i ravnici, i duž čitave obale Mediteranskog mora do Livana: Hetiti, Amorejci, Hananci, Ferežani, Evejci i Jevusejci, 2 sabrali su se da jednodušno zarate protiv Isusa i Izrailjaca. 3 A kad su stanovnici Gavaona čuli šta je Isus učinio sa Jerihonom i Gajem, 4 poslužili su se lukavstvom. Izdavali su se za poslanstvo; na svoje magarce su prebacili stare vreće i vinske mešine, pocepane i zakrpljene. 5 Na noge su obuli iznošenu i pokrpljenu obuću i obukli se u dotrajalu odeću. Sav hleb koji su poneli na put bio je suv i razdrobljen. 6 Zatim su otišli k Isusu u tabor kod Galgala i rekli njemu i Izrailjcima: „Došli smo iz daleke zemlje. Sklopite sa nama savez.“ 7 Izrailjci odgovoriše Evejcima: „Ko zna da ne živite među nama. Kako onda da sklopimo savez sa vama?“ 8 Oni rekoše Isusu: „Tvoji smo podanici.“ Isus im odgovori: „Ko ste i odakle dolazite?“ 9 Oni mu odgovoriše: „Tvoje sluge su došle iz daleke zemlje radi imena Gospoda, Boga tvoga. Čuli smo, naime, za njegovu slavu i za sve što je učinio u Egiptu, 10 i sve što je učinio dvojici amorejskih careva s druge strane Jordana, Sihonu, caru esevonskom, i Ogu, caru vasanskom u Astarotu. 11 Onda su nam naše starešine i svi žitelji naše zemlje rekli: ’Ponesite sa sobom hrane za put, pa pođite da se sretnete sa njima. Recite im: vaši smo podanici; sklopite sa nama savez!’ 12 Evo našeg hleba što smo poneli na put od svojih kuća; bio je još vruć kada smo krenuli k vama, a sada je, eto, suv i razdrobljen. 13 Naše mešine sa vinom bile su nove kad smo ih napunili, a sada su, evo, pocepane. Pa i naša odeća i obuća su dotrajali od veoma dugog puta.“ 14 Ljudi su uzeli nešto od njihove hrane, ne pitajući za savet Gospoda. 15 Tada je Isus sklopio mir sa njima, a zatim je sklopio savez sa njima da će ih poštedeti. Knezovi zajednice su im to potvrdili zakletvom. 16 Tri dana nakon što su sklopili sa njima savez, dočuli su da su oni njihovi susedi i da žive u njihovoj blizini. 17 Izrailjci se na to zapute i trećeg dana dođu u njihove gradove, Gavaon, Kefiru, Virot i Kirijat-Jarim. 18 Izrailjci ih nisu pobili zato što su im se knezovi zajednice zakleli Gospodom, Bogom Izrailjevim. Čitava zajednica je gunđala protiv knezova. 19 Knezovi rekoše celoj zajednici: „Mi smo im se zakleli Gospodom, Bogom Izrailjevim, i zato im ne smemo nauditi. 20 Ovako ćemo postupiti sa njima: ostavićemo ih na životu, da nas ne bi stigao gnev Božiji, zbog zakletve kojom smo im se zakleli. 21 Pustimo ih da žive  —  nastaviše glavari  —  ali neka budu drvoseče i vodonoše celoj zajednici.“ Kako su knezovi rekli, tako je i bilo. 22 Onda ih Isus pozva i reče im: „Zašto ste nas prevarili govoreći da živite daleko od nas, kad u stvari živite u našoj blizini? 23 Zato ćete biti pod kletvom: nikada nećete prestati da budete robovi; bićete drvoseče i vodonoše za Dom moga Boga.“ 24 Oni odgovoriše Isusu: „Tvoje sluge su čule šta je Gospod, Bog tvoj, odredio Mojsiju: da će vam predati celu zemlju i da će istrebiti sve stanovništvo zemlje. Veoma smo se uplašili od vas za svoje živote. Zato smo tako učinili. 25 Sada smo, evo, u tvojim rukama. Čini s nama što smatraš da je dobro i pravo.“ 26 Isus je postupio sa njima ovako: izbavio ih je iz ruku Izrailjaca, te ih nisu pobili. 27 Tog dana ih je učinio drvosečama i vodonošama za čitavu zajednicu i za žrtvenik Gospodnji na mestu koje on izabere. Oni to rade sve do danas.