Bible

1 Isus, sin Navinov, je iz Sitima tajno poslao dvojicu uhoda. Rekao im je: „Idite i izvidite zemlju i Jerihon.“ Oni su otišli i došli k jednoj ženi, bludnici, koja se zvala Rahava, i tamo prenoćili. 2 To je javljeno jerihonskom caru: „Evo, noćas su došli neki ljudi, Izrailjci, da uhode zemlju.“ 3 Tada je jerihonski car poslao ljude k Rahavi, i poručio: „Izvedi ljude koji su došli k tebi i ušli u tvoju kuću, jer su došli da uhode celu zemlju.“ 4 Međutim, žena je odvela ona dva čoveka i sakrila ih. Zatim je rekla: „Jeste, ti ljudi su došli k meni, ali ja nisam znala odakle su. 5 A kada se uveče zatvarala gradska kapija, ti ljudi su otišli. Ne znam kuda su se zaputili. Požurite se za njima, da ih stignete.“ 6 U stvari, ona ih je bila odvela na krov i sakrila ih među snoplje lana koje je razastrla na krovu. 7 Ljudi su se onda dali u poteru za njima prema Jordanu, sve do gaza reke. Kad su gonioci izašli, gradska kapija se zatvorila za njima. 8 A pre nego što su uhode otišle na počinak, ona se popela k njima na krov 9 i rekla im: „Znam da vam je Gospod predao ovu zemlju, jer nas je obuzeo užas od vas, pa strepe od vas svi žitelji zemlje. 10 Čuli smo, naime, kako je Gospod isušio vodu Crvenoga mora pred vama kada ste izašli iz Egipta, i šta je učinio Ogu i Sihonu, dvojici amorejskih careva, s druge strane Jordana, koje ste istrebili. 11 Kad smo to čuli, sišlo nam je srce u pete, tako da nijednome čoveku nije ostalo hrabrosti da vam se odupre, jer Gospod, Bog vaš, jeste Bog koji je gore na nebesima i dole na zemlji. 12 Sada mi se zakunite Gospodom da ćete iskazati milost mojoj porodici, kao što sam ja vama iskazala milost. Dajte mi pouzdan znak 13 da ćete mi poštedeti oca i majku, braću i sestre i sve njihove, i da ćete nas izbaviti od smrti.“ 14 Ljudi joj odgovoriše: „Svojim životom jamčimo za vas! Ako nas ne izdate, iskazaćemo vam milost i vernost, kad nam Gospod preda zemlju.“ 15 Tada ih je Rahava konopcem spustila kroz prozor, jer je njena kuća bila naslonjena na gradski zid, tako da je živela na zidu. 16 Još im je rekla: „Idite u gore da vas ne stignu vaši gonioci. Krijte se tri dana, dok se potera ne vrati; onda idite svojim putem.“ 17 Ljudi joj rekoše: „Tvoja zakletva kojom si nas zaklela neće nas obavezivati, 18 ukoliko, kad uđemo u zemlju, ne privežeš ovu crvenu vrpcu za prozor kroz koji nas spuštaš. Onda sakupi kod sebe, u svojoj kući, svoga oca i svoju majku i svoju braću i svu svoju porodicu. 19 Ko stupi napolje preko praga tvoje kuće, krv njegova na njegovu glavu, mi nismo odgovorni. Ako neko rukom takne nekog od onih koji su sa tobom u kući, krv njegova pašće na naše glave. 20 A ako nas izdaš, tvoja zakletva kojom si nas zaklela neće nas obavezivati.“ 21 Ona odgovori: „Neka bude kako ste rekli!“ Zatim ih je otpremila i oni odoše. Ona je, pak, privezala crvenu vrpcu za prozor. 22 Oni odoše i dođoše u goru. Tamo su proveli tri dana, dok se potera nije vratila. Gonioci su ih svuda tražili, ali ih nisu našli. 23 Tada su se dve uhode vratile: sišli su s gore i došli k Isusu, sinu Navinovom, pa su mu ispričali sve što ih je snašlo. 24 Rekli su Isusu: „Gospod je predao celu zemlju u naše ruke; od nas strepe svi žitelji zemlje.“