Joshua 17
1 Žrebom je pripao deo i plemenu Manasijinom, pošto je Manasija bio prvenac Josifov. A Mahiru, prvencu Manasijinom, ocu Galadovom — vrsnom ratniku — pripao je Galad i Vasan.
2 Po deo je pripao i ostalim sinovima Manasijinim po svojim porodicama: potomcima Aviezerovim, Helekovim, Esrilovim, Sihemovim, Eferovim i Semidinim. To su muški potomci Manasije, sina Josifovog, po svojim porodicama.
3 A Salpad, sin Eferov, sin Galadov, sin Mahirov, sin Manasijin, nije imao sinove, nego je imao ćerke. Ovo su imena njegovih ćerki: Mala, Nuja, Egla, Melha i Tersa.
4 One su došle pred sveštenika Eleazara, pred Isusa, sina Navinova, i pred knezove i rekle: „Gospod je zapovedio Mojsiju da nam daš nasledstvo među našom braćom.“ Zato im je na zapovest Gospodnju dato nasledstvo među braćom njihovog oca.
5 Tako je Manasiji pripalo deset delova, osim galadske i vasanske zemlje, koje su s druge strane Jordana,
6 jer su ćerke Manasijine dobile nasledstvo među njegovim sinovima. Ostalim sinovima Manasijinim je pripala galadska zemlja.
7 Manasijina granica se prostirala od Asira do Mikmetata, koji je kod Sihema, a zatim skretala na desno, k stanovnicima En-Tafuje.
8 Manasiji je pripadala oblast Tafuje, ali je grad Tafuja na Manasijinoj granici pripadao Jefremovim sinovima.
9 Granica se, zatim, spuštala do potoka Kane. Ovi gradovi južno od potoka, pripadali su gradovima Manasijinog plemena, iako su se nalazili među gradovima Jefremovog plemena. Manasijina granica ide severnom stranom potoka i izlazi na more.
10 Južni deo pripadao je Jefremovom plemenu, a severni Manasijinom. More im je bila granica. Na severu su se graničili sa Asirovim plemenom, a na istoku sa Isaharovim.
11 Na području Isaharovog i Asirovog plemena, Manasijinom plemenu je pripadao: Vet-San sa svojim naseljima i Jivleam sa svojim naseljima, zatim stanovnici Dora sa svojim naseljima, stanovnici En-Dora sa svojim naseljima, stanovnici Tanaha sa svojim naseljima, i stanovnici Megida sa svojim naseljima; ovi sačinjavaju tri područja.
12 Manasijini sinovi nisu mogli da proteraju stanovnike ovih gradova. Hananci su bili rešeni da žive u toj zemlji.
13 Ali kad su Izrailjci ojačali, pritisli su Hanance prinudnim radom, ali ih nisu mogli proterati.
14 Sinovi Josifovi rekoše Isusu: „Zašto si nam dodelio nasledstvo prema jednom žrebu, samo jedan deo, kad smo mnogoljudan narod, koga je Gospod toliko blagoslovio?“
15 „Ako ste mnogoljudan narod — odgovori im Isus — vi idite gore u šume, u zemlju ferežansku i refaimsku, pa iskrčite sebi zemlju, kad vam je već tesna gora Jefremova.“
16 Sinovi Josifovi na to rekoše: „Gora nam neće biti dovoljna, a uz to, svi Hananci, stanovnici doline, imaju bojna kola od železa, kako oni u Vet-Sanu i njegovim naseljima, tako i oni u jezraelskoj dolini.“
17 Tada Isus reče domu Josifovu, Jefremovu i Manasijinom: „Narod ste mnogoljudan i snaga vam je velika i zato nećete više imati samo jedan deo.
18 Gora neka bude vaša. Ako je šumovita, iskrčite je, pa će vam pripasti gde god se pruža. A i Hanance ćete proterati, ako i imaju bojna kola od železa, ako i jesu jaki.“