Joel 2
1 Zatrubite trubom na Sionu! Povičite na mojoj svetoj gori! Neka zadrhte svi stanovnici zemlje. Dolazi dan Gospodnji i baš je blizu!
2 Dan tamni i sumorni, dan oblaka i guste tame. Ko što se svitanje širi preko brda, takav je narod veliki i moćni kakvog od davnina nije bilo i neće ga biti godinama, iz naraštaja u naraštaj.
3 Pred njim vatra proždire, a za njim spaljuje plamen. Pred njim je zemlja kao vrt edenski, a za njim opustošena divljina i niko mu utekao nije.
4 Licem su slični licima konja i jure kao konjanici.
5 Tutnje kao bojna kola kad vrh gora poskakuju; praskaju ko plamen vatre što strnjiku guta, kao narod moćan što se za boj postrojava.
6 Narodi pred njima drhte, zažari se svako lice.
7 Trče kao ratnici, ko borci se uz zidine penju; i svaki svojim putem ide, staze svoje ne menjaju.
8 Jedan drugog ne sapliću, svojim putem koračaju i neće stati, sve i da na oružje nasrnu.
9 Vršljaju po gradu, po zidinama trče, u kuće se penju i kroz prozore provaljuju poput lopova.
10 Pred njima zemlja drhti i nebesa se potresaju; pomračuju se sunce i mesec, a zvezde gasnu sjajem svojim.
11 A Gospod će glas svoj da digne pred vojskom svojom jer je tabor njegov vrlo velik; jer su moćni oni što reč njegovu čine; jer je velik i veoma strašan dan Gospodnji, ko da ga izdrži?
12 „Zato sada — govori Gospod — vratite mi se svim srcem svojim, u postu, žaljenju i vapaju.“
13 Srca svoja razderite, a ne odeću svoju! Vratite se Gospodu, Bogu svome, jer je milosrdan i milostiv; spor na srdžbu, bogat milosrđem i sažaljiv na nesreću.
14 Ko zna? Možda se odvrati, predomisli, pa za sobom ostavi blagoslov — žitnu žrtvu i izlivnicu za Gospoda, vašeg Boga.
15 Zatrubite trubom na Sionu! Sveti post proglasite, pozovite svečani sabor!
16 Okupite narod i posvetite zbor. Okupite starešine, decu i odojčad. Neka mladoženja izađe iz svoje sobe i mlada iz odaje svoje.
17 Neka sveštenici, sluge Gospodnje, plaču između trema i žrtvenika. Neka kažu: „Gospode, poštedi svoj narod! Ne daj sramotu na nasledstvo svoje, da mu se rugaju narodi. Zašto da se govori među narodima: ’Gde je Bog njihov?’“
18 I Gospod će da revnuje za svoju zemlju i poštedi svoj narod.
19 Odgovoriće Gospod svom narodu i reći će mu: „Evo, daću vam žita, vina i ulja da se time nasitite. I više vas neću činiti ruglom među narodima.
20 Daleko od vas oteraću tog sa severa. Rasejaću ga u zemlju pustu i bezvodnu: lice njegovo prema moru na istok, i njegov kraj prema moru na zapad. Dizaće se njegov smrad, širiće se njegova trulež, jer je velike stvari uradio.“
21 O, zemljo, ne strahuj! Raduj se i veseli jer je Gospod velike stvari uradio!
22 Ne bojte se, o, poljske zveri, jer se zelene pašnjaci pustinjski i stabla rađaju svoj plod. Smokva i čokot su dali obilje svoje.
23 I vi, narode sionski, radujte se i veselite u Gospodu, svome Bogu, jer vam je dao učitelja pravednosti. Izlio vam je rânu, jesenju kišu i poznu, prolećnu kišu.
24 Gumna biće puna žita, vinom i uljem će se prelivati kace.
25 „Nadoknadiću vam godine koje su pojeli skakavci, crvi, gusenice i gubari, ta moja velika vojska koju sam poslao među vas.
26 I ješćete obilno i nasitićete se. Slavićete ime Gospoda, svoga Boga, koji vam je učinio čudesne stvari. Neće se stideti moj narod doveka.
27 Shvatićete da sam ja usred Izrailja, da sam ja, Gospod, vaš Bog i da drugog nema! I neće se stideti moj narod doveka.
28 A nakon toga izliću na sve ljude svoga Duha, pa će vaši sinovi i ćerke prorokovati, starci će sanjati snove, a mladi ljudi imati viđenja.
29 Takođe ću u one dane izliti svoga Duha na sluge i sluškinje.
30 Učiniću da se pokažu čudne pojave na nebu i na zemlji — krv, vatra i oblaci dima.
31 Sunce će potamneti, a mesec pocrveneti kao krv pre nego što dođe veliki i slavni dan Gospodnji.
32 Svako ko zazove ime Gospodnje, biće spasen. Jer će na gori Sion i u Jerusalimu biti spasenje, baš kako je rekao Gospod, i od ostatka koji Gospod pozove.