Job 20
1 A Sofar iz Namata je odgovorio ovim rečima:
2 „Ako je tako, nemirne me misli moje teraju da odgovorim, jer u meni vri.
3 Uvređen sam prekorom koji sam čuo, pa sad uzvraćam u duhu mog razumevanja.
4 Elem, znaš li da je tako od davnina, od kako je ljudski rod na zemlju stavljen:
5 prekratka je radost zlikovaca i za časak sreća bezbožnika.
6 Sve i da se stasom digne do nebesa, da mu glava oblake dosegne,
7 ishlapiće doveka ko sopstveni izmet, i pitaće: ’Gde je?’, oni što su ga viđali.
8 Poput sna će ispariti i neće ga naći, prognaće ga kao noćno priviđenje.
9 Oko koje ga je gledalo videti ga više neće; zavičaj ga njegov više neće videti.
10 Njegovi će se sinovi dodvoravati siromasima, a on će rukama svojim vraćati od bogatstva svoga.
11 Kosti su mu pune mladalačke snage koja će sa njime u prah leći.
12 Neka mu je i slatko zlo u ustima njegovim, što ga skriva pod jezikom svojim;
13 neka ga štedi, neka ga ne pušta, neka ga pod nepcem rastapa;
14 ta njegova hrana u crevima, u utrobi njegovoj će se pretvoriti u otrov kobre.
15 Povratiće iz stomaka svoga blago progutano, Bog će mu ga izbaciti.
16 Otrov kobri sisa, ubiće ga jezik otrovnice.
17 U potoke gledati neće, u brzake reka od meda i masla.
18 Vratiće šta je oteo, neće moći to da proguta; uživati neće dobra svoje trgovine.
19 Jer je tlačio i zapostavljao siromahe, harao je kuću koju zidao nije.
20 Njegov stomak ne zna šta je dosta, spokoja mu nema u onome za čim žudi.
21 Neće imati šta više da proždere i zato mu imanje neće potrajati.
22 I kada bude pun obilja biće u nevolji, stići će ga ruka svakog stradalnika.
23 Ali dok bude punio stomak svoj, Bog će mu poslati plamen gneva svoga, kao kišu na creva njegova.
24 I dok beži od gvozdenog oružja, probošće ga strela luka bronzanoga.
25 Kada je izvuče, kada mu izađe iz leđa i ko munja iz žuči njegove, doći će na njega užas.
26 Sva je tama sačuvana za njegovo blago, proždraće ga plamen neraspiren, zlo naneće preživelom šatora njegovog.
27 Nebesa će razotkriti njegovu krivicu, zemlja će se podići na njega.
28 Poplavljena biće letina kuće njegove, otplavljena u dan Božijega gneva.
29 Takva je od Boga sudbina za zlikovca, bogomdano mu nasledstvo.“