Bible

1 Reč Gospodnja koja je došla proroku Jeremiji za narode: 2 Za Egipat, za vojsku cara Egipta, faraona Nehaona, što je na reci Eufrat u Harkemisu i koju je porazio Navuhodonosor, car Vavilona. A to je bilo četvrte godine Josijinog sina Joakima, cara Jude. 3 „Poređajte štitove i male i velike! Spremite se za bitku! 4 Upregnite konje! Uzjašite konjanici! Zauzmite položaj sa kacigama! Uglačajte koplja i oklope na sebe! 5 Je lʼ ja to vidim da su prestravljeni i da su potisnuti unazad? Njihovi su ratnici razbijeni, povlače se, beže i ne vraćaju se. Užas odasvud —  govori Gospod. 6 Ne daj brzom da pobegne, ni ratniku da se spase. Na severu, pored reke Eufrat, će se spotaknuti i pasti. 7 Ko je taj što poput Nila plavi i vodom svojom nadolazi kao reka? 8 Egipat plavi poput Nila i kao reka vodom nadolazi. I još kaže: ’Nadoći ću, preplaviću zemlju, razoriću grad i sve koji u njemu žive.’ 9 Propnite se, konji! Jurišajte, bojna kola! Ratnici neka iskorače: i Kuši i Futi sa štitovima i Ludeji s lukovima. 10 To je dan koji pripada Gospodu, Bogu nad vojskama, dan osvete, da se osveti svojim dušmanima. Mač će ih proždirati dok se ne zasiti, napiće se njihove krvi, jer će žrtva za Gospoda, Boga nad vojskama, biti u severnoj zemlji kraj reke Eufrat. 11 Popni se u Galad i kupi melem, o, device, ćerko egipatska! Uzalud su ti melemi brojni, jer za tebe nema izlečenja. 12 Narodi su čuli za tvoju sramotu i tvoga se plača ispunila zemlja, jer se ratnik o ratnika spotiče i obojica padaju.“ 13 Reč koju je Gospod objavio proroku Jeremiji o pohodu Navuhodonosora, cara Vavilona, i o napadu na Egipat: 14 „Najavi u Egiptu, proglasi u Migdolu, u Nofu i Tafnesu proglasi. Reci: ’Postavi se i spremi se jer mač proždire unaokolo!’ 15 Zašto su polegli tvoji ratnici? Nisu se održali jer ih je Gospod gurnuo. 16 Mnoge je spotaknuo i oni padaju jedan na drugoga, pa govore: ’Ustanimo i vratimo se našem narodu i u svoj rodni kraj pred mačem tlačiteljevim.’ 17 I narod će tamo nazvati faraona, cara Egipta: ’Galamdžija kome je prošlo vreme!’ 18 Života mi moga  —  govori car, Gospod nad vojskama mu je ime  — doći će kao Tavor među planinama i kao Karmil pored mora. 19 Spremaj sebi prtljag za izgnanstvo, stanovnice, ćerko egipatska. Jer će Nof postati ruina, opusteće od stanovnika. 20 Egipat je prelepa junica, a obadi sa severa dolaze i dolaze. 21 Plaćenici su njegovi usred njega kao tovna telad. Okrenuće se i pobeći će zajedno, neće ostati na položajima. Jer stiže na njih dan njihove propasti, vreme njihove kazne. 22 On sikće kao zmija što je odmigoljila jer oni dolaze u snazi, dolaze na njega sa sekirama kao drvoseče. 23 Poseći će mu šumu —  govori Gospod  — ako je i nepregledna. Više ih je nego skakavaca što im nema broja. 24 Biće osramoćena ćerka Egipta i predana u ruke naroda sa severa.“ 25 Ovako kaže Gospod nad vojskama, Bog Izrailja: „Evo, ja ću da kaznim Amona u Noi, faraona, Egipat i njegove bogove, njegove careve i faraona i one što se u njega pouzdaju. 26 Daću ih u ruke onih koji im rade o glavi, u ruke Navuhodonosora, cara Vavilona, i u ruke njegovih slugu. A nakon toga će ga naseliti kao u starim vremenima  —  govori Gospod. 27 A ti se ne plaši, slugo moj Jakove! Ne strahuj, Izrailju, jer te ja spasavam izdaleka; iz zemlje njihovog izgnanstva vraćam tvoje potomke. I Jakov će se vratiti, biće spokojan i siguran jer ga niko neće plašiti. 28 Ne plaši se, slugo moj Jakove —  govori Gospod  —  jer sam ja s tobom. Ja ću da istrebim sve narode gde sam te rasejao, ali tebe neću da istrebim. Tebe ću pravedno da pokaram i neću te ostaviti nekažnjenog.“