Bible

1 Došla mi je reč Gospodnja govoreći: 2 „Idi i objavi u uši Jerusalima: ’Govori Gospod: „Sećam te se po privrženosti tvoje mladosti i ljubavi tvog vereništva. Išla si za mnom u pustinju, u nezasejanu zemlju. 3 Svet je Izrailj bio Gospodu, prvina njegovog uroda i svi koji su ga gutali bili bi krivi i propast bi ih stigla —  govori Gospod.“’“ 4 Čujte Gospodnju reč, dome Jakovljev i svi rodovi Izrailjevog doma. 5 Govori Gospod: „Kakvu su nepravdu u meni našli tvoji preci kada su se udaljili od mene, išli za taštinom i postali tašti? 6 Nisu pitali: ’Gde je Gospod koji nas je doveo iz egipatske zemlje, koji nas je vodio u pustinji, po zemlji pustoši i jama, po zemlji sušnoj i mračnoj, po zemlji kojom niko kročio nije i u kojoj niko prebivao nije?’ 7 A ja sam vas doveo u zemlju voćnjaka, da jedete njeno voće i njena dobra. I došli ste i opoganili ste moju zemlju, i moje ste nasledstvo pretvorili u gadost. 8 Sveštenici nisu rekli: ’Gde je Gospod?’ Oni koji se bave Zakonom me nisu poznali, i pastiri se pobuniše protiv mene. Proroci su proricali uz pomoć Vala i išli za onim od čega nema koristi. 9 I još ću da se parničim s vama —  govori Gospod  — i sa decom vaše dece ću da se parničim. 10 Jer, pređite na kitimska ostrva i vidite, i u Kedar pošaljite pa onda dobro razmotrite. Vidite da li se ovako nešto već dogodilo: 11 Da li je neki narod zamenio bogove ako oni i nisu bogovi? A moj narod je zamenio svoju Slavu za ono od čega nema koristi! 12 O, nebesa, užasnite se zbog ovoga, zgrozite se i opustošite —  govori Gospod. 13 Jer je dva zla učinio moj narod: Zaboravio je mene, izvor svežih voda, i sebi isklesao bunare, napukle bunare što ne drže vodu. 14 Pa zar je Izrailj rob, jedan od onih rođenih u kući? Zašto je postao plen? 15 Na njega riču lavići, urliču rikom; njegovu su zemlju pretvorili u pustoš, njegovi gradovi su porušeni i tu više niko ne prebiva. 16 Čak ti je i narod iz Nofa i Tafnesa obrijao teme. 17 Zar to nisi sâm sebi uradio napustivši Gospoda, svog Boga, u vreme kada te je vodio putem? 18 I zato šta ti znači put egipatski da piješ vodu sihorsku? I šta ti znači put asirski da piješ vodu iz reke? 19 Kazniće te tvoje zlo i tvoje otpadništvo će te prekoriti. Pa znaj i vidi, jer je zlo i gorko što si napustio Gospoda, svog Boga, i što nema u tebi moga straha  — govori Gospod, Bog nad vojskama. 20 Jer ja sam odavno skršio tvoj jaram i tvoje sam okove izlomio. Ali ti si rekla: ’Neću da ti služim.’ I na svakoj uzvišici, i pod svakim zelenim drvetom si polegla kao bludnica. 21 A ja, ja sam te posadio kao plemenitu lozu, baš pouzdano seme. I kako si mi se promenila i izrodila u vinjagu? 22 Sve i da se šalitrom pereš i da pribaviš mnogo ceđi, štrčaće fleka tvoje krivice preda mnom —  govori Gospod Bog. 23 Kako onda govoriš: ’Nisam oskrnavljena i nisam išla Valima?’ Sagledaj svoje tragove u dolini i shvati šta si uradila. Ti si mlada i brza kamila što tumaraš kojekuda; 24 mlada magarica navikla na divljinu što u svojoj žudnji njuši vetar. I ko će da je vrati kad je u teranju? Neće malaksati svi koji je traže, jer će je pronaći u njenom mesecu. 25 Ne dozvoli da ti noga bude bosa, da ti grlo bude suvo. Ali ti si rekla: ’Ništa od toga! Ne, jer volim tuđe bogove i ići ću za njima.’ 26 Kao lopov što se stidi kada ga uhvate, tako će da se osramoti dom Izrailjev. Oni  —  njegovi carevi, njegovi glavari, njegovi sveštenici i njegovi proroci  — 27 koji govore drvetu: ’Ti si moj otac!’ I kamenu: ’Ti si me rodio!’ Jer su meni okrenuli leđa a ne lice, a u vreme svoje propasti će reći: ’Ustani i spasi nas!’ 28 Pa gde su tvoji bogovi koje si napravio za sebe? Neka ustanu ako mogu da te spasu u vreme tvoje propasti. Jer, koliki je broj tvojih gradova  — o, Judo  —  toliko je tvojih bogova. 29 Zašto se parničite sa mnom? Pa svi ste se vi pobunili protiv mene —  govori Gospod. 30 Uzalud sam udarao tvoje sinove jer nisu prihvatili karanje, a tvoj je mač progutao tvoje proroke kao kad lav proždire. 31 O, naraštaju, razmotrite reč Gospodnju: Zar sam Izrailju bio pustinja ili zemlja mrklog mraka? Zašto moj narod govori: ’Naskitasmo se pa nećemo ponovo da ti dođemo’? 32 Zaboravlja li devica svoj nakit i nevesta svoj pojas? A moj narod zaboravlja mene danima bez broja. 33 Kako si dobro uredila svoj put da tražiš ljubav, da si i pokvarenice naučila svojim putevima! 34 Još se i krv našla na tvojim skutima, sve životi ubogih i nevinih, iako ih nisi zatekla dok provaljuju. Ali za sve to ti kažeš: 35 ’Ja sam nedužna! Njegov se gnev svakako odvratio od mene.’ I evo, sporiću se s tobom jer govoriš: ’Sagrešila nisam.’ 36 Zašto tako tumarajući menjaš svoj put? I od Egipta ćeš se zastideti kao što si se zastidela Asirije. 37 I od njega ćeš da odeš s rukama svojim na glavi svojoj, jer je Gospod odbacio tvoje uzdanice da zbog njih ne napreduješ.