Jeremiah 2— NSTL

¹Došla mi je reč Gospodnja govoreći:

²„Idi i objavi u uši Jerusalima: ’Govori Gospod: „Sećam te se po privrženosti tvoje mladosti i ljubavi tvog vereništva. Išla si za mnom u pustinju, u nezasejanu zemlju.

³Svet je Izrailj bio Gospodu, prvina njegovog uroda i svi koji su ga gutali bili bi krivi i propast bi ih stigla —  govori Gospod.“’“

⁴Čujte Gospodnju reč, dome Jakovljev i svi rodovi Izrailjevog doma.

⁵Govori Gospod: „Kakvu su nepravdu u meni našli tvoji preci kada su se udaljili od mene, išli za taštinom i postali tašti?

⁶Nisu pitali: ’Gde je Gospod koji nas je doveo iz egipatske zemlje, koji nas je vodio u pustinji, po zemlji pustoši i jama, po zemlji sušnoj i mračnoj, po zemlji kojom niko kročio nije i u kojoj niko prebivao nije?’

⁷A ja sam vas doveo u zemlju voćnjaka, da jedete njeno voće i njena dobra. I došli ste i opoganili ste moju zemlju, i moje ste nasledstvo pretvorili u gadost.

⁸Sveštenici nisu rekli: ’Gde je Gospod?’ Oni koji se bave Zakonom me nisu poznali, i pastiri se pobuniše protiv mene. Proroci su proricali uz pomoć Vala i išli za onim od čega nema koristi.

⁹I još ću da se parničim s vama —  govori Gospod  — i sa decom vaše dece ću da se parničim.

¹⁰Jer, pređite na kitimska ostrva i vidite, i u Kedar pošaljite pa onda dobro razmotrite. Vidite da li se ovako nešto već dogodilo:

¹¹Da li je neki narod zamenio bogove ako oni i nisu bogovi? A moj narod je zamenio svoju Slavu za ono od čega nema koristi!

¹²O, nebesa, užasnite se zbog ovoga, zgrozite se i opustošite —  govori Gospod.

¹³Jer je dva zla učinio moj narod: Zaboravio je mene, izvor svežih voda, i sebi isklesao bunare, napukle bunare što ne drže vodu.

¹⁴Pa zar je Izrailj rob, jedan od onih rođenih u kući? Zašto je postao plen?

¹⁵Na njega riču lavići, urliču rikom; njegovu su zemlju pretvorili u pustoš, njegovi gradovi su porušeni i tu više niko ne prebiva.

¹⁶Čak ti je i narod iz Nofa i Tafnesa obrijao teme.

¹⁷Zar to nisi sâm sebi uradio napustivši Gospoda, svog Boga, u vreme kada te je vodio putem?

¹⁸I zato šta ti znači put egipatski da piješ vodu sihorsku? I šta ti znači put asirski da piješ vodu iz reke?

¹⁹Kazniće te tvoje zlo i tvoje otpadništvo će te prekoriti. Pa znaj i vidi, jer je zlo i gorko što si napustio Gospoda, svog Boga, i što nema u tebi moga straha  — govori Gospod, Bog nad vojskama.

²⁰Jer ja sam odavno skršio tvoj jaram i tvoje sam okove izlomio. Ali ti si rekla: ’Neću da ti služim.’ I na svakoj uzvišici, i pod svakim zelenim drvetom si polegla kao bludnica.

²¹A ja, ja sam te posadio kao plemenitu lozu, baš pouzdano seme. I kako si mi se promenila i izrodila u vinjagu?

²²Sve i da se šalitrom pereš i da pribaviš mnogo ceđi, štrčaće fleka tvoje krivice preda mnom —  govori Gospod Bog.

²³Kako onda govoriš: ’Nisam oskrnavljena i nisam išla Valima?’ Sagledaj svoje tragove u dolini i shvati šta si uradila. Ti si mlada i brza kamila što tumaraš kojekuda;

²⁴mlada magarica navikla na divljinu što u svojoj žudnji njuši vetar. I ko će da je vrati kad je u teranju? Neće malaksati svi koji je traže, jer će je pronaći u njenom mesecu.

²⁵Ne dozvoli da ti noga bude bosa, da ti grlo bude suvo. Ali ti si rekla: ’Ništa od toga! Ne, jer volim tuđe bogove i ići ću za njima.’

²⁶Kao lopov što se stidi kada ga uhvate, tako će da se osramoti dom Izrailjev. Oni  —  njegovi carevi, njegovi glavari, njegovi sveštenici i njegovi proroci  —

²⁷koji govore drvetu: ’Ti si moj otac!’ I kamenu: ’Ti si me rodio!’ Jer su meni okrenuli leđa a ne lice, a u vreme svoje propasti će reći: ’Ustani i spasi nas!’

²⁸Pa gde su tvoji bogovi koje si napravio za sebe? Neka ustanu ako mogu da te spasu u vreme tvoje propasti. Jer, koliki je broj tvojih gradova  — o, Judo  —  toliko je tvojih bogova.

²⁹Zašto se parničite sa mnom? Pa svi ste se vi pobunili protiv mene —  govori Gospod.

³⁰Uzalud sam udarao tvoje sinove jer nisu prihvatili karanje, a tvoj je mač progutao tvoje proroke kao kad lav proždire.

³¹O, naraštaju, razmotrite reč Gospodnju: Zar sam Izrailju bio pustinja ili zemlja mrklog mraka? Zašto moj narod govori: ’Naskitasmo se pa nećemo ponovo da ti dođemo’?

³²Zaboravlja li devica svoj nakit i nevesta svoj pojas? A moj narod zaboravlja mene danima bez broja.

³³Kako si dobro uredila svoj put da tražiš ljubav, da si i pokvarenice naučila svojim putevima!

³⁴Još se i krv našla na tvojim skutima, sve životi ubogih i nevinih, iako ih nisi zatekla dok provaljuju. Ali za sve to ti kažeš:

³⁵’Ja sam nedužna! Njegov se gnev svakako odvratio od mene.’ I evo, sporiću se s tobom jer govoriš: ’Sagrešila nisam.’

³⁶Zašto tako tumarajući menjaš svoj put? I od Egipta ćeš se zastideti kao što si se zastidela Asirije.

³⁷I od njega ćeš da odeš s rukama svojim na glavi svojoj, jer je Gospod odbacio tvoje uzdanice da zbog njih ne napreduješ.