1Odakle ratovi, odakle sukobi među vama? Zar ne potiču od vaših žudnji koje ratuju u vašim udovima?
2Žudite i nemate, ubijate i zavidite — i ne možete da postignete, ratujete i sukobljavate se. Nemate, jer ne tražite.
3Tražite, ali ne dobijate, zato što tražite što je zlo: da biste utrošili na svoje žudnje.
4Preljubnici! Zar ne znate da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo prema Bogu? Ko, naime, hoće da bude prijatelj sa svetom, postaje neprijatelj Bogu.
5Ili smatrate da Pismo bez razloga govori: „Ljubomorno čezne Duh koji se nastanio u vama“,
6ali daje veću milost. Zato Pismo govori: „Bog se suprotstavlja oholima, a poniznima iskazuje milost.“
7Stoga se pokorite Bogu, a suprotstavite se đavolu, pa će pobeći od vas.
8Približite se Bogu i on će se približiti vama. Očistite ruke, grešnici! Očistite srca, vi podeljene duše!
9Tugujte nad svojom bedom i zakukajte! Neka se vaš smeh u plač okrene, a vaša radost u žalost!
10Ponizite se pred Bogom, i on će vas uzvisiti.
11Braćo, ne ogovarajte jedan drugoga. Onaj, naime, ko ogovara brata ili ga osuđuje, protiv Zakona govori i Zakon osuđuje. A ako osuđuješ Zakon, onda ga ne izvršavaš, već se postavljaš kao da si mu sudija.
12Samo je jedan Zakonodavac i Sudija, koji može da spase i pogubi. A ko si ti da osuđuješ bližnjega?
13A sad, vi što govorite: „Danas ili sutra poći ćemo u taj i taj grad. Tamo ćemo provesti godinu dana; trgovaćemo i zaradićemo“,
14a ne znate ni šta će biti sutra. Šta je vaš život? On je kao magla koja se za kratko spusti, pa se potom raziđe.
15Umesto da govorite: „Ako dâ Gospod da budemo živi, učinićemo ovo ili ono.“
16A vi se još i hvalite svojom nadmenošću! Svako takvo hvalisanje je zlo.
17Prema tome, ko zna da čini dobro, a ne čini, greh mu je.