1Duh je Gospodnji nada mnom; on me je pomazao, da javim Radosnu vest poniznima. Poslao me je da previjem u srcu slomljene, da najavim slobodu zarobljenicima, utamničenima da će im prestati sužanjstvo;
2da od Gospoda najavim godinu pomilovanja, i od Boga našega dan osvete; da utešim sve ožalošćene,
3da uspravim ožalošćene na Sionu, da im dam nakit umesto pepela, ulje za veselje umesto žalosti, odeću za pohvalu umesto duha tužnoga; i njih će zvati: ’Hrastovi pravdini, Zasad Gospodnje slavnosti’.
4I sagradiće drevne razvaline, i podići mesta poharana, i obnoviće gradove, pustošene od kolena do kolena.
5I tuđinci će stajati i stada vaša napasati, i sinovi stranaca biće ratari vaši i vinogradari vaši.
6A vi ćete se zvati: ’Sveštenici Gospodnji’. Govoriće vam se: ’Služitelji Boga našega’. Ješćete blago tuđinskih naroda i zagospodarićete slavom njihovom.
7Umesto vašeg dvostrukog nipodaštavanja i sramote, odrediće im se da se vesele za vas, koji ćete u njihovoj zemlji naslediti dvostruko, kojima će biti radost večna.
8Jer ja, Gospod, volim pravo, mrzim grabež uz žrtvu svespalnicu, a daću im platu odistinsku, i sklopiću s njima savez večni.
9I znaće se među pucima potomstvo njihovo, usred naroda naraštaji njihovi. Svi koji ih vide shvatiće da su oni potomstvo što ga je blagoslovio Gospod.“
10Ushićen sam vrlo u Gospodu, kliče duša moja u Bogu mome, jer me je odenuo haljinom spasenja, ogrnuo me je plaštom pravednosti, kao ženik kad na sebe venac stavi i nevesta kad se nakitom ukrasi.
11Jer kao što zemlja isteruje klice svoje, i kao što seme u vrtu klija, tako će Gospodar Gospod učiniti da proklija pravda i pohvala pred svim pucima.