Bible

1 Čujte mene, ostrva! Poslušajte me, narodi daleki! Gospod me je pozvao čim sam se rodio, moje ime je spomenuo od utrobe materine, 2 i načinio je usta moja kao oštar mač, senom svoje ruke on me je zaklonio, u glatku me strelu pretvorio, u tobolcu svome on me je sakrio. 3 Rekao mi je: ’Izrailju, ti si moj sluga, u kom ću postati ponosan.’ 4 A ja sam rekao: ’Uzalud sam se mučio za opustošenost, i isprazno upinjao snagu svoju. Ipak, pravda je moja kod Gospoda, i učinak moj kod Boga mojega.’ 5 I sad govori Gospod koji me je pre rođenja slugom svojim načinio, da mu Jakova povratim i da mu se Izrailj sabere. I proslaviću se u očima Gospodnjim, i Bog moj će biti snaga moja. 6 I reče: ’Nevažno je da mi budeš sluga, da podignem pleme Jakovljevo, i da vratiš ostatke Izrailjeve, nego ću te odrediti da budeš svetlost pucima, da budeš spasenje moje do kraja zemlje.’“ 7 Govori Gospod, Otkupitelj Izrailjev, Svetitelj njegov, onom kome preziru dušu, na koga se gadi puk, sluzi nasilnicima: „Videće carevi i ustaće glavari, i klanjaće ti se zbog Gospoda koji je veran, Svetitelja Izrailjeva koji te je izabrao.“ 8 Govori Gospod: „U vreme povoljno sam te uslišio, i u dan spasenja sam ti pomogao, i sazdao sam te i postavio te za savez s narodom, za podizanje zemlje, za ubaštinjenje razorenih baština, 9 za reč utamničenima: ’Izađite!’, i onima koji su u tami: ’Pokažite se!’ Na putevima će se napasati, i po svim visoravnima biće paša njihova. 10 Neće biti ni gladni ni žedni, i neće ih mučiti ni suša ni sunce, jer će ih voditi onaj koji im se smilovao, i dovešće ih na izvore vodene. 11 I pretvoriće sve gore moje u put, i uzdići će moje drumove. 12 Evo, neki dolaze iz daleka, i, gle, neki sa severa i sa zapada, a neki iz zemlje Sinim.“ 13 Kličite, nebesa, i veseli se, zemljo! Podvikujte, planine, razdragano! Zato što Gospod teši narod svoj, i smilovaće se na nevoljnike svoje. 14 A Sion reče: „Napustio me Gospod“ i „Gospodar me je zaboravio.“ 15 „Može li žena zaboraviti svoje odojče, da se ne smiluje na sina utrobe svoje? Ako bi neka i zaboravila, ja pak tebe zaboraviti neću. 16 Evo, na oba dlana sam te urezao, zidovi tvoji preda mnom su svagda. 17 Graditelji tvoji žure, rušitelji tvoji i pustošnici tvoji od tebe odlaze. 18 Osvrni se i pogledaj oko sebe, svi se oni sabiraju, k tebi dolaze. Života mi moga  —  govori Gospod  — svima ćeš se njima kao haljinom odenuti, i kao nevesta njima ukrasiti. 19 Ruševine svoje i razvaline svoje, i zemlju poharanu svoju sad podešavaš za stanovanje, i zato će se udaljiti koji te zatiru. 20 Ponovo će ti govoriti na uši sinovi kojih si bila lišena: ’Tesno mi je mesto; pomeri se i nastaniću se.’ 21 I govorićeš u srcu svome: ’Ko mi je ovo rodio? A ja sam bila bez dece i ploda, prognana i odbačena, a ove, ko je odgajio? Eto, ja sam ostala sama; ovi, otkuda su oni?’“ 22 Govori Gospodar Gospod: „Evo, rukom svojom mašem pucima i zastavu svoju podižem narodima. Pa ću vratiti sinove tvoje na grudi, i doneću ćerke na plećima. 23 I carevi će o tebi brinuti, i kneginje njihove biće tvoje dojkinje. Klanjaće ti se do zemlje i prašinu s nogu tvojih lizaće. I znaćeš da sam ja Gospod. Neće se postideti koji se uzdaju u mene.“ 24 Može li se junaku plen zapleniti, ili da zarobljenik pobegne od užasnika? 25 Ipak, govori Gospod: „Junaku će biti zaplenjen zarobljenik i plen će pobeći od užasnika, a sa onima koji se s tobom spore sporiću se ja, i tvoje sinove izbaviću ja. 26 A tlačitelje tvoje nateraću da jedu mesu svoje, i kao mladim vinom opijaće se krvlju svojom. I znaće telo svako da sam ja, Gospod, Spasitelj tvoj, i da je Silni Jakovljev Otkupitelj tvoj.“