Bible

1 A sad poslušaj, Jakove, slugo moj, i Izrailju, kog sam izabrao. 2 Govori Gospod koji te je načinio, i koji te je od utrobe sazdao, tebi pomaže: Ne boj se, Jakove, moj slugo, Ješurune, kog sam izabrao. 3 Jer ću vodu izliti na žedno tle, i vrela na sušnu zemlju. Izliću Duh svoj na potomstvo tvoje, i blagoslov na pokolenja tvoja. 4 I rašće kao da su među travom, kao vrbe iz tekuće vode. 5 Jedan će reći: ’Ja sam Gospodnji!’ drugi će se zvati imenom Jakovljevim, treći će sebi na ruci ispisati: ’Gospodnji’, i usvojiće ime Izrailjevo.“ 6 Govori Gospod, Car Izrailjev i njegov Otkupitelj, Gospod nad vojskama: „Ja sam Prvi i ja sam Poslednji, osim mene drugog Boga nema. 7 Ko je kao ja? Neka ustane i kaže, neka se javi i nek to objavi, i nek to razloži preda mnom. Otkad postavih narod od večnosti, i stvari što će doći, neka najavi šta će se zbiti. 8 Ne plašite se i ne bojte se: nisam li vam odavno objavio i najavio? I vi ste moji svedoci: ima li Boga osim mene? Ne, nema Stene za koju ja znam.“ 9 Koji prave kipove, svi su oni ništavila, i dragocenosti njihove ne koriste ničemu. Svedoci njihovi ne vide i ne znaju, te će biti na sramotu. 10 Ko pravi boga i lije kip, da od toga koristi nema? 11 Gle, osramotiće se svi drugovi njegovi i umetnici. Neka se saberu svi: i oni su delo ljudsko. Neka se postave: zajedno će se prestraviti i postideti. 12 Oblikuje gvožđe alatkom i radi na žaru uglja, čekićima ga doteruje i snažnom ga rukom obrađuje. Ne hrani se i nema snage, vode ne pije i iscrpljuje se. 13 Oblikuje drvo, uzima meru, pisaljkom ga obeležava, obrađuje ga dletom, ocrtava ga šestarom, i delje ga po uzoru na ljudski lik, kao lepotu ljudsku, da bude postavljen u domu. 14 Za sebe je nasekao kedre i uzeo kiparise i hrast, što je za sebe negovao među drvetima šumskim, zasadio bor što je porastao na kiši. 15 I čoveku je to kao gorivo; uzima od toga da se ogreje; pa loži i peče hleb. Međutim, od toga delje i boga pred kojim pada ničice i pravi kip i klanja mu se. 16 Polovinom loži vatru, tom polovinom peče meso na žaru, jede pečenje i biva sit, te se greje i govori: „Ah, grejem se i kraj vatre uživam.“ 17 A od ostatka pravi boga, idola svoga; pada pred njim ničice i klanja mu se i moli mu se: „Izbavi me, jer ti si moj bog.“ 18 Ne znaju i ne rasuđuju, jer su im oči zamazane pa ne vide; i srca njihova pa ne razumeju. 19 Takav ne razmišlja i nema u njega znanja ni rasuđivanja da kaže: „Polovinom od ovoga ložio sam vatru, pa sam na žaru ispekao hleb, ispržio sam meso i pojeo ga. A od ostatka sam načinio gnusobu. Zar da se klanjam komadu drveta?“ 20 Taj se stara za pepeo. Njega zavodi prevarno srce, te ne može da izbavi svoj život, a neće da kaže: „Nije li obmana u mojoj desnici?“ 21 „Seti se ovoga, Jakove, i Izrailju, jer si sluga moj! Ja sam te sazdao i ti si sluga moj; Izrailju, ja tebe da zaboravim neću! 22 Kao maglu rasterao sam tvoje prestupe, i grehe tvoje kao da su oblak. Meni se vrati, jer ja sam te otkupio.“ 23 Kličite, nebesa, ovo je delo Gospodnje! Orite se, dubine zemljine! Odjekujte radosno, planine, i vi, šume, sa svim svojim drvećem! Jer Gospod je otkupio Jakova, i proslavio se u Izrailju. 24 Govori Gospod, Otkupitelj tvoj, i Sazdatelj tvoj od utrobe: „Ja sam Gospod koji sam sve učinio, ja sam lično razapeo nebesa, i bez ikoga zasvodio zemlju. 25 Ja sprečavam vračarska znamenja, i gatare pretvaram u ludake; teram mudrace da ustuknu i znanje preobraćam u bezumlje. 26 Potvrđujem što sluga mu kaže, ispunjavam svojih glasnika namere. ’Naseli se!’  —  govorim Jerusalimu, i gradovima Judinim: ’Sagradite se!’ A ja ću podići što je razrušeno. 27 Govorim okeanu: ’Presahni! Tvoje reke presušujem.’ 28 ’Pastiru moj’  —  govorim Kiru, i on će sve moje želje ispuniti. ’Sagradi se!’  —  govoriće Jerusalimu, a Domu: ’Utemelji se!’“