1A sad poslušaj, Jakove, slugo moj, i Izrailju, kog sam izabrao.
2Govori Gospod koji te je načinio, i koji te je od utrobe sazdao, tebi pomaže: Ne boj se, Jakove, moj slugo, Ješurune, kog sam izabrao.
3Jer ću vodu izliti na žedno tle, i vrela na sušnu zemlju. Izliću Duh svoj na potomstvo tvoje, i blagoslov na pokolenja tvoja.
4I rašće kao da su među travom, kao vrbe iz tekuće vode.
5Jedan će reći: ’Ja sam Gospodnji!’ drugi će se zvati imenom Jakovljevim, treći će sebi na ruci ispisati: ’Gospodnji’, i usvojiće ime Izrailjevo.“
6Govori Gospod, Car Izrailjev i njegov Otkupitelj, Gospod nad vojskama: „Ja sam Prvi i ja sam Poslednji, osim mene drugog Boga nema.
7Ko je kao ja? Neka ustane i kaže, neka se javi i nek to objavi, i nek to razloži preda mnom. Otkad postavih narod od večnosti, i stvari što će doći, neka najavi šta će se zbiti.
8Ne plašite se i ne bojte se: nisam li vam odavno objavio i najavio? I vi ste moji svedoci: ima li Boga osim mene? Ne, nema Stene za koju ja znam.“
9Koji prave kipove, svi su oni ništavila, i dragocenosti njihove ne koriste ničemu. Svedoci njihovi ne vide i ne znaju, te će biti na sramotu.
10Ko pravi boga i lije kip, da od toga koristi nema?
11Gle, osramotiće se svi drugovi njegovi i umetnici. Neka se saberu svi: i oni su delo ljudsko. Neka se postave: zajedno će se prestraviti i postideti.
12Oblikuje gvožđe alatkom i radi na žaru uglja, čekićima ga doteruje i snažnom ga rukom obrađuje. Ne hrani se i nema snage, vode ne pije i iscrpljuje se.
13Oblikuje drvo, uzima meru, pisaljkom ga obeležava, obrađuje ga dletom, ocrtava ga šestarom, i delje ga po uzoru na ljudski lik, kao lepotu ljudsku, da bude postavljen u domu.
14Za sebe je nasekao kedre i uzeo kiparise i hrast, što je za sebe negovao među drvetima šumskim, zasadio bor što je porastao na kiši.
15I čoveku je to kao gorivo; uzima od toga da se ogreje; pa loži i peče hleb. Međutim, od toga delje i boga pred kojim pada ničice i pravi kip i klanja mu se.
16Polovinom loži vatru, tom polovinom peče meso na žaru, jede pečenje i biva sit, te se greje i govori: „Ah, grejem se i kraj vatre uživam.“
17A od ostatka pravi boga, idola svoga; pada pred njim ničice i klanja mu se i moli mu se: „Izbavi me, jer ti si moj bog.“
18Ne znaju i ne rasuđuju, jer su im oči zamazane pa ne vide; i srca njihova pa ne razumeju.
19Takav ne razmišlja i nema u njega znanja ni rasuđivanja da kaže: „Polovinom od ovoga ložio sam vatru, pa sam na žaru ispekao hleb, ispržio sam meso i pojeo ga. A od ostatka sam načinio gnusobu. Zar da se klanjam komadu drveta?“
20Taj se stara za pepeo. Njega zavodi prevarno srce, te ne može da izbavi svoj život, a neće da kaže: „Nije li obmana u mojoj desnici?“
21„Seti se ovoga, Jakove, i Izrailju, jer si sluga moj! Ja sam te sazdao i ti si sluga moj; Izrailju, ja tebe da zaboravim neću!
22Kao maglu rasterao sam tvoje prestupe, i grehe tvoje kao da su oblak. Meni se vrati, jer ja sam te otkupio.“
23Kličite, nebesa, ovo je delo Gospodnje! Orite se, dubine zemljine! Odjekujte radosno, planine, i vi, šume, sa svim svojim drvećem! Jer Gospod je otkupio Jakova, i proslavio se u Izrailju.
24Govori Gospod, Otkupitelj tvoj, i Sazdatelj tvoj od utrobe: „Ja sam Gospod koji sam sve učinio, ja sam lično razapeo nebesa, i bez ikoga zasvodio zemlju.
25Ja sprečavam vračarska znamenja, i gatare pretvaram u ludake; teram mudrace da ustuknu i znanje preobraćam u bezumlje.
26Potvrđujem što sluga mu kaže, ispunjavam svojih glasnika namere. ’Naseli se!’ — govorim Jerusalimu, i gradovima Judinim: ’Sagradite se!’ A ja ću podići što je razrušeno.
27Govorim okeanu: ’Presahni! Tvoje reke presušujem.’
28’Pastiru moj’ — govorim Kiru, i on će sve moje želje ispuniti. ’Sagradi se!’ — govoriće Jerusalimu, a Domu: ’Utemelji se!’“