Bible

1 Evo Sluge moga, kome sam potpora, izabranika moga, miljenika duše moje. Na njega sam Duha svoga izlio da donosi pravdu narodima. 2 On ne viče, niti buku pravi, na ulici glasa svog ne diže. 3 On ne lomi trsku napuknutu, niti gasi fitilj koji tinja, nego on donosi pravo istinito. 4 On ne tinja, niti slomljen biva dok na zemlji pravo ne uspostavi, a ostrva su žedna njegovog Zakona.“ 5 Govori Bog Gospod, koji je stvorio i razastro nebesa, koji je raširio zemlju i rastinje njeno, koji daje disanje narodima po njoj, i duh bićima koja hodaju po njoj: 6 „Ja, Gospod, u pravdi sam te pozvao, i za ruku te uhvatio; i tebe čuvao i tebe postavio za savez narodu, za svetlost plemenima, 7 da otvoriš oči slepima, da izvedeš iz zatvora sužnje, iz tamnice one što u tami žive. 8 Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje drugom dati neću, niti časti svoje kipovima. 9 Što je od iskona, gle, to dolazi; i novosti ja već najavih, pre nego se zbudu činim da čujete.“ 10 Pevajte Gospodu pesmu novu, slavu njegovu od kraja zemljinog, koji morem silazite i što je po njemu, ostrva i svi stanovnici njini. 11 Neka se uskomeša pustinja i gradovi njeni, neka odjekuju naselja kedarska, neka podvikuju stanovnici Sele, neka kliču s gorskih vrhova, 12 Neka slavu svoju daju Gospodu, i hvalu mu najavljuju po ostrvima. 13 Kao junak Gospod stupa, kao ratnik on se razjario, On klikće i uz to viče, na neprijatelje se svoje ustremio. 14 „Od davnina sam ćutao, gluv se pravio, uzdržavao, sad vičem kao porodilja, dahćem i izdišem ujedno. 15 Sasušiću gore i bregove, i sparušiti sve biljke po njima, i pretvoriti reke u vrtače, i močvare ja ću isušiti. 16 Slepe ljude vodiću putem što ga ne poznaju, uputiću ih na staze što ih ne poznaju. Pred njima ću tamu u svetlost pretvoriti, a džombe u zaravan. Te ću stvari učiniti i neću oklevati. 17 U velikom stidu će uzmaći koji se u rezane kipove uzdaju, koji livenim likovima govore: ’Vi ste bogovi naši.’ 18 Čujte, gluvi! I progledajte, slepi, da vidite! 19 Ko je slep, ako ne moj sluga? Ko je gluv, ako ne moj glasnik koga šaljem? Ko je slep kao namireni i slep kao sluga Gospodnji? 20 Mnogo si video, ali nisi mario; uši otvorene ali niko ne sluša.“ 21 Gospodu se svidelo zbog pravednosti njegove da uzveliča Zakon i počast mu dâ. 22 A narod je ovaj opljačkan i oplenjen, u pećine svi su oni zatvoreni, u zatvore sklonjeni. Plene ih, a niko da ih izbavi; otimaju im, a niko da kaže: „Vrati!“ 23 Ko od vas mari za to? Ko se nagao i sluša unapred? 24 Ko je pljačkašu izručio Jakova i otimačima Izrailja? Nije li to Gospod, protiv kog smo grešili, čije puteve nisu hteli da slede, i čiji Zakon nisu slušali? 25 Zato je on na njega izlio jarost gneva svojega i nasilja ratna; plamen ga je odasvud okružio, ali on ni to nije shvatio; i spalio ga je, ali on ni to nije ozbiljno uzeo.