1Neka im se uzraduje pustinja, zemlja sasušena. Neka kliče pustara, neka kao šafran procveta.
2Neka bujno cvati cvat, i neka još kliče od radosti i pevanja. Njoj je dana slava livanska, krasota karmilska i saronska. Oni će gledati slavu Gospodnju, krasotu Boga našega.
3Ruke klonule ukrepite, i kolena klecava učvrstite.
4Recite preplašenim srcima: „Budite jaki, ne bojte se! Evo Boga vašega, odmazda dolazi, naplata Božija. On sâm hita da vas spase!“
5Tada će se slepima otvoriti oči i gluvima će se uši otvoriti;
6tada će hromi kao jelen skakati, i pevaće jezik u nemoga; jer će voda izbijati u pustinji i potoci u pustari,
7tle spaljeno postaće rit, a žedna zemlja vodoskoci; u jazbinama za šakale smestiće se zelenilo za trsku i rogoz.
8Tamo će prolaziti drum i put, i on će se zvati „Sveti put“; niko nečist njime proći neće nego će biti za njih, za one koji putem idu, a tu ludi neće zalutati.
9Tamo lava više biti neće, niti će tamo prolaziti zver, niti će se naći, nego će hodati otkupljeni.
10Vratiće se izbavljeni Gospodnji, doći će u Sion s veseljem i s radošću večnom na čelima; pratiće ih razdraganost i radost, a pobeći će žalost i uzdasi.