Bible

1 Gospode, ti si Bog moj, uzvisujem te, slavim tvoje ime, zato što si ostvario divotu, od davnina smišljenu vernost vernu, 2 jer si grad pretvorio u hrpu, naselje utvrđeno u ruševinu; tvrđava tuđinaca više nije grad  — doveka se obnoviti neće. 3 Tebe zato narod snažni slavi, od tebe se boji grad svirepih plemena, 4 a ti si utočište sirotom, utočište ubogom u nevolji njegovoj; ti si sklonište od nepogode, zaklon od žege, jer ćud je svirepih kao nepogoda sa strane; 5 kao žega nad sušnim tlom, ti gušiš graju odvratnih, kao žegu senkom oblaka svirepima se prekinulo pevanje. 6 A Gospod nad vojskama spremiće na ovoj gori gozbu od sala za sve narode, gozbu od sala, gozbu od vina, od vina odležalog, od moždine masne, od prečišćenog vina odležalog. 7 I na ovoj gori on će zderati zastor što sve narode zastire i koprenu što sve puke obavija. 8 On će smrt pobedonosno zderati, i Gospodar Gospod će suzu otrti sa lica svakoga, i sramotu će skinuti sa svog naroda po svoj zemlji  — zato što je Gospod rekao. 9 I govoriće se u dan onaj: „Gle, ovo je Bog naš. Njega smo očekivali i on nas je spasao. Ovo je Gospod kog smo očekivali; kličimo i radujmo se, jer on spasava.“ 10 Jer ruka Gospodnja počiva na gori ovoj, i Moav će biti izgažen pod njim kao što se slama u đubrištu gazi. 11 I širiće ruke svoje posred njega kao što širi plivač kada pliva. I poniziće njegov ponos veštinom ruku njegovih. 12 I oboriće na visokoj tvrđavi tvoje zidove, i oboriće ih na zemlju, poniziće ih, baciće ih u prašinu.