1Viđenje Isaije sina Amocova za Judu i Jerusalim.
2Dogodiće se u poslednje dane i gora Doma Gospodnjeg biće postavljena vrh gora, i uzvišena iznad bregova. Svi puci prema njoj će se sticati.
3Mnogi narodi će hodati i govoriti: „Hajde, popnimo se na goru Gospodnju, u Dom Boga Jakovljeva, te da nas on nauči putevima svojim, i da mi hodamo stazama njegovim.“ Jer će poučenje izaći sa Siona, i reč Gospodnja iz Jerusalima.
4Pa će on biti sudija među pucima, i on će biti merodavan za narode mnoge; te će oni mačeve prekovati u raonike, a koplja u srpove. Neće više narod protiv naroda podizati mačeve, niti će se više učiti ratovanju.
5Dome Jakovljev, hajdemo, u svetlosti Gospodnjoj da hodamo!
6Ta, ti si napustio svoj narod, dom Jakovljev. Zato što su puni vračanja sa istoka i gatara kao Filistejci, i deci tuđinaca oni se umiljavaju.
7Njegova zemlja je srebra i zlata puna, i riznicama njegovim nema broja; njegova zemlja je konja puna, i kolima njegovim nema broja.
8Njegova je zemlja idola puna, i pred delom ruku svojih oni ničice padaju, pred onim što prsti njihovi načiniše.
9Ipak, čovek će se saviti, i muž će se poniziti, a ti im nećeš oprostiti.
10Uđi u stenu, sakrij se u prašinu pred strahom Gospodnjim, pred sjajem veličanstva njegova.
11Oholi čovekov pogled biće skrhan i bahatost ljudska ponižena. Gospod će biti uzvišen, on jedini — u dan onaj.
12Jer biće to dan Gospoda nad vojskama protiv svih ponositih i nadmenih, protiv svih što se uzvisiše da ih on obori;
13protiv svih kedrova livanskih, visokih i uzdignutih, i protiv svih hrastova vasanskih,
14i protiv svih gora visokih, i svih bregova uzdignutih;
15i protiv svake kule visoke, i protiv svih zidina utvrđenih;
16protiv svega brodovlja tarsiskog, i protiv svih brodova raskošnih.
17Oholost ljudska biće skršena, i nadmenost ljudska ponižena. Gospod će biti uzvišen, on jedini — u dan onaj,
18a idoli će nestati potpuno.
19Neka uđu u pećine stenovite, i u zemunice u prašini, pred strahom Gospodnjim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
20U dan onaj čovek će pobacati svoje idole srebrne i svoje idole zlatne, što su ih njemu načinili, da se klanja ničice krticama i slepim miševima.
21Ulaziće u pećinske šupljine i u raspukline u stenama pred strahom Gospodnjim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
22Čuvajte se, dakle, od čoveka! On dah ima u nozdrvama. Ta, šta on vredi?