1Jer svaki Prvosveštenik koji se bira između ljudi, postavlja se da zastupa ljude pred Bogom, da prinosi darove i žrtve za grehe.
2On može da bude obziran prema onima koji su u neznanju i zabludi, zato što je i sâm podložan slabostima.
3Zbog toga on mora da prinosi žrtve za grehe kako za narod, tako i za sebe.
4Tu čast niko ne može da prisvoji za sebe, nego ga Bog poziva u tu službu, kao što je to bio slučaj sa Aronom.
5Tako ni Hristos nije sâm sebi dao čast da bude Prvosveštenik, već ga je postavio onaj koji mu je rekao: „Ti si Sin moj, danas si se meni rodio.“
6Tako i na drugom mestu kaže: „Ti si doveka sveštenik po redu Melhisedekovom.“
7On je za vreme svog zemaljskog života uz glasni vapaj i suze, prineo molitve i prošnje Bogu koji ga je mogao spasti od smrti. I pošto je bio pokoran, Bog ga je uslišio.
8Iako je bio Sin, kroz patnje se naučio da bude poslušan.
9Pa postigavši savršenstvo, postao je začetnik večnog spasenja svima koji su mu poslušni,
10te ga Bog proglasi Prvosveštenikom po redu Melhisedekovom.
11Ima još mnogo teško objašnjivih stvari o kojima treba da govorimo, ali ste postali lenji da slušate.
12I umesto da ste do sada već učitelji, ponovo vas treba poučavati osnovama Božije poruke. Još uvek vam je potrebno mleko, a ne čvrsta hrana!
13Svako, naime, ko se hrani mlekom, ne snalazi se dobro u učenju o pravednosti, jer je dete.
14Čvrsta hrana je za one zrele, čija su čula navikom izvežbana da razlikuju zlo i dobro.