1Josifa su doveli u Egipat, gde ga je od Ismailjaca, koji su ga tamo odveli, kupio Egipćanin Petefrije, faraonov dvoranin i zapovednik njegove telesne straže.
2Ali Gospod je bio s Josifom, te mu je sve polazilo za rukom. Zato je živeo u domu svoga gospodara Egipćanina.
3Njegov gospodar je video da je Gospod s Josifom i da mu Gospod daje uspeh u svemu što radi.
4Tako je Josif zadobio njegovu naklonost, pa ga je postavio za upravitelja svoga doma i poverio mu svu svoju imovinu.
5Od kako ga je postavio za nadglednika svoga doma i sve svoje imovine, Gospod je zbog Josifa blagoslovio Egipćaninov dom. Gospodnji blagoslov je bio nad svim što je Petefrije imao u kući i na polju.
6Tako je sve što je imao prepustio Josifovoj brizi, tako da nije brinuo za ništa, osim za hranu koju je jeo. A Josif je bio stasit i naočit mladić.
7Posle nekog vremena, žena njegovog gospodara baci oko na Josifa, pa mu reče: „Lezi sa mnom!“
8Ali on to odbi i reče ženi svoga gospodara: „Vidi, od kako sam ja ovde, moj se gospodar ne brine ni o čemu u kući, nego je sve prepustio meni.
9On u ovoj kući nema više vlasti od mene; ništa mi nije uskratio osim tebe, jer si njegova žena. Pa kako bih mogao da učinim tako veliko zlo i zgrešim protiv Boga?“
10Tako je nagovarala Josifa iz dana u dan, ali on nije pristajao ni da legne s njom ni da bude blizu nje.
11Jednog dana Josif uđe u kuću da radi svoj posao. U kući nije bilo nikoga od slugu.
12Ona tada zgrabi njegov ogrtač i reče mu: „Lezi sa mnom!“ No, Josif ostavi ogrtač u njenoj ruci, te pobegne izjurivši napolje.
13Kad je videla da je ostavio ogrtač u njenoj ruci i da je izjurio iz kuće,
14ona pozva sluge i reče im: „Gledajte! Jevrejina nam je doveo da nas ismeva. Došao je tu da legne sa mnom, ali sam ja počela da vičem iz sveg glasa.
15Kad je čuo da sam povisila glas i počela da vičem, ostavio je svoj ogrtač kod mene i pobegao napolje.“
16Njegov ogrtač je držala uz sebe dok se njegov gospodar nije vratio kući.
17Onda je i njemu ispričala istu priču: „Onaj rob Jevrejin koga si nam doveo, došao je k meni da me ismeva.
18Ali kad sam povisila glas i počela da vičem, on je ostavio svoj ogrtač kod mene i pobegao napolje.“
19Kad je njegov gospodar čuo priču svoje žene, koja mu je rekla: „Eto, tako je sa mnom postupio tvoj rob“, razgnevio se.
20Tada gospodar zgrabi Josifa i baci ga u tamnicu, tamo gde su bili zatvoreni carski zatvorenici. Josif je ostao u tamnici.
21Ipak, Gospod je bio s njim i smilovao mu se, učinivši da Josif stekne naklonost upravitelja tamnice.
22Upravitelj tamnice je poverio Josifu upravu nad svim zatvorenicima koji su bili u tamnici.
23Upravitelj tamnice nije nadgledao ništa što je poverio Josifu, jer je s ovim bio Gospod koji mu je davao uspeh u svemu što bi preduzeo.