Bible

1 Zmija je bila lukavija od svih divljih životinja koje je stvorio Gospod Bog. Ona reče ženi: „Zar vam je Bog stvarno rekao da ne smete jesti ni s jednog drveta u vrtu?“ 2 Žena odgovori zmiji: „Plodove sa drveta u vrtu smemo da jedemo, 3 osim ploda sa drveta što je nasred vrta. Za njega je Bog rekao: ’Ne jedite s njega niti ga dotičite, inače ćete umreti!’“ 4 Zmija reče ženi: „Sigurno nećete umreti! 5 Naime, zna Bog da će vam se, kada okusite njegov plod, otvoriti oči, pa ćete biti kao bogovi koji poznaju dobro i zlo.“ 6 Vide žena da je drvo dobro za jelo, za oči milo i primamljivo za mudrost. Uzme ona od njegovog ploda i pojede. Dala je i svom mužu koji je bio s njom, pa je i on jeo. 7 Uto im se oboma otvore oči i oni shvate da su goli. Zato su spleli smokvino lišće i napravili sebi pregače. 8 Tada su začuli korak Gospoda Boga, koji je šetao vrtom pri dnevnom povetarcu, pa su se sakrili među drvećem u vrtu. 9 Gospod Bog pozva čoveka: „Gde si!“ 10 „Čuo sam tvoj korak u vrtu, ali sam se uplašio zato što sam go, pa sam se sakrio“  —  odazva se čovek. 11 „Ko ti je rekao da si go?  —  upita ga Bog. Zar si jeo plod sa drveta s kojeg sam ti zabranio da jedeš?“ 12 „Žena koju si ti dao da bude sa mnom mi je dala plod sa drveta, pa sam jeo“  —  odgovori čovek. 13 „Šta si to učinila?“  —  upita Gospod Bog ženu. „Zmija me je prevarila, pa sam jela“  —  odgovori žena. 14 Tada Gospod Bog reče zmiji: „Kad si to učinila, prokleta budi među svim životinjama i svim divljim zverima. Na svom trbuhu ćeš puzati i jesti prah celog svog veka!“ 15 Evo, zamećem neprijateljstvo između tebe i žene; između tvog potomstva i njenog potomstva: Ono će ti glavu satirati, a ti ćeš mu petu ujedati. 16 A ženi reče: „Umnožiću tvoje trudničke muke, te ćeš s mukom decu rađati. Žudećeš za svojim mužem, ali on će vladati nad tobom!“ 17 Adamu, pak, reče: „Zato što si poslušao svoju ženu, te jeo plod sa drveta za koji sam ti zapovedio: ’Ne jedi s njega!’, evo: Zemlja neka bude prokleta zbog tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti celog svog veka! 18 Rađaće ti trnje i korov, a hranićeš se poljskim biljem. 19 Svoj hleb ćeš jesti u znoju svoga lica dok se ne vratiš u zemlju, pošto si iz nje uzet. Jer prah si, i u prah ćeš se vratiti.“ 20 Čovek dade svojoj ženi ime „Eva“, jer je postala majka svim živima. 21 A Gospod Bog načini Adamu i njegovoj ženi odeću od kože, pa ih odenu. 22 Onda Gospod Bog reče: „Evo, čovek je sada postao kao jedan od nas znajući dobro i zlo. Stoga mu se ne sme dozvoliti da pruži ruku i uzme plod sa drveta, pa da ga pojede i živi večno.“ 23 Zato ga Gospod Bog istera iz edenskog vrta da obrađuje zemlju iz koje je i uzet. 24 Pošto je isterao čoveka, Gospod Bog je istočno od edenskog vrta postavio heruvime i plameni mač koji je vitlao tamo i amo, da stražare na putu koji vodi k drvetu života.