1Gospod je blagoslovio Saru, i učinio joj kao što je obećao.
2Sara je zatrudnela i rodila Avrâmu sina u njegovoj starosti, u vreme kad je Bog rekao.
3Svome sinu koga mu je rodila Sara, Avrâm je dao ime Isak.
4Avrâm je obrezao svoga sina Isaka kad mu je bilo osam dana, kao što mu je Bog zapovedio.
5Avrâmu je bilo stotinu godina kad mu se rodio sin Isak.
6Tada Sara reče: „Bog me je zaista zasmejao, a i svako ko čuje o ovome smejaće se.“
7Dodala je još: „Ko bi ikada rekao Avrâmu da će mu Sara dojiti decu? Jer rodila sam mu sina u njegovoj starosti.“
8Dete je raslo i bilo odbijeno od dojenja. Tog istog dana kad je Isak bio odbijen od dojenja, Avrâm je napravio veliku gozbu.
9Tek, Sara opazi da se sin Agare Egipćanke, koga je ova rodila Avrâmu, podsmeva Isaku.
10Ona reče Avrâmu: „Oteraj tu sluškinju i njenog sina, jer sin sluškinje neće deliti nasledstvo s mojim sinom Isakom!“
11Avrâmu je ovo teško palo, jer je i Ismailo bio njegov sin.
12Ali Bog reče Avrâmu: „Ne uzbuđuj se zbog dečaka i sluškinje. Poslušaj sve što ti je Sara rekla, jer će se tvoje potomstvo nastaviti preko Isaka.
13Ipak, i od sina tvoje sluškinje podići ću narod, zato što je tvoj potomak.“
14Rano ujutro je Avrâm uzeo hleba i mešinu s vodom, te ih dao Agari. Onda je to stavio na njena ramena, pa ju je zajedno s dečakom otpremio. Ona je otišla i tumarala po vir-savejskoj pustinji.
15Kada je nestalo vode iz mešine, odnela je dečaka pod jedan žbun,
16a sama otišla i sela malo dalje, toliko koliko se lukom i strelom može dobaciti. Govorila je u sebi: „Neću da gledam kako mi dete umire.“ Sela je tamo, i glasno zajecala.
17Ali Bog je čuo dečakov glas; Anđeo je Božiji pozvao Agaru s neba, govoreći joj: „Šta te muči, Agaro? Ne boj se, jer je Bog čuo vapaj dečakov tamo gde leži.
18Ustani, uzmi dečaka za ruku i podigni ga, jer ću od njega podići veliki narod.“
19Tada joj Bog otvori oči, te ona opazi izvor. Otišla je, napunila mešinu vodom, i napojila dečaka.
20Bog je bio s dečakom. Odrastao je i živeo u pustinji i postao vešt u lovu lukom i strelom.
21Dok je živeo u Faranskoj pustinji, majka mu je dovela ženu iz Egipta.
22U to vreme Avimeleh u pratnji Fihola, zapovednika njegove vojske, reče Avrâmu: „Bog je s tobom u svemu što radiš.
23Zato mi se ovde zakuni pred Bogom da nećeš varati mene, moju decu, niti mog naslednika. Kao što sam ja bio dobar prema tebi, tako i ti budi dobar prema meni i prema ovoj zemlji u kojoj boraviš kao stranac.“
24Avrâm odgovori: „Zaklinjem se!“
25Onda je Avrâm prekorio Avimeleha zbog bunara što su mu ga Avimelehove sluge otele.
26Avimeleh odgovori: „Ne znam ko je to uradio, a ni ti mi nisi rekao. Tek sam danas čuo o tome.“
27Avrâm uze ovaca i goveda, pa ih dade Avimelehu, te njih dvojica sklopiše savez.
28Onda je izdvojio sedam jaganjaca iz stada.
29Avimeleh upita Avrâma: „Šta znače ovih sedam jaganjaca što si ih izdvojio?“
30Avrâm odgovori: „Primi ovo sedam jaganjaca iz moje ruke da mi budu svedok da sam ja iskopao ovaj bunar.“
31To mesto se zove „Vir-Saveja“, jer su se tamo obojica zaklela.
32Nakon što su sklopili savez kod Vir-Saveje, Avimeleh i zapovednik njegove vojske Fihol su se vratili u zemlju filistejsku.
33A Avrâm je kod Vir-Saveje zasadio tamarisk, te prizvao ime Gospoda — večnog Boga.
34Avrâm je dugo živeo kao stranac u zemlji filistejskoj.