Bible

1 Gospod je blagoslovio Saru, i učinio joj kao što je obećao. 2 Sara je zatrudnela i rodila Avrâmu sina u njegovoj starosti, u vreme kad je Bog rekao. 3 Svome sinu koga mu je rodila Sara, Avrâm je dao ime Isak. 4 Avrâm je obrezao svoga sina Isaka kad mu je bilo osam dana, kao što mu je Bog zapovedio. 5 Avrâmu je bilo stotinu godina kad mu se rodio sin Isak. 6 Tada Sara reče: „Bog me je zaista zasmejao, a i svako ko čuje o ovome smejaće se.“ 7 Dodala je još: „Ko bi ikada rekao Avrâmu da će mu Sara dojiti decu? Jer rodila sam mu sina u njegovoj starosti.“ 8 Dete je raslo i bilo odbijeno od dojenja. Tog istog dana kad je Isak bio odbijen od dojenja, Avrâm je napravio veliku gozbu. 9 Tek, Sara opazi da se sin Agare Egipćanke, koga je ova rodila Avrâmu, podsmeva Isaku. 10 Ona reče Avrâmu: „Oteraj tu sluškinju i njenog sina, jer sin sluškinje neće deliti nasledstvo s mojim sinom Isakom!“ 11 Avrâmu je ovo teško palo, jer je i Ismailo bio njegov sin. 12 Ali Bog reče Avrâmu: „Ne uzbuđuj se zbog dečaka i sluškinje. Poslušaj sve što ti je Sara rekla, jer će se tvoje potomstvo nastaviti preko Isaka. 13 Ipak, i od sina tvoje sluškinje podići ću narod, zato što je tvoj potomak.“ 14 Rano ujutro je Avrâm uzeo hleba i mešinu s vodom, te ih dao Agari. Onda je to stavio na njena ramena, pa ju je zajedno s dečakom otpremio. Ona je otišla i tumarala po vir-savejskoj pustinji. 15 Kada je nestalo vode iz mešine, odnela je dečaka pod jedan žbun, 16 a sama otišla i sela malo dalje, toliko koliko se lukom i strelom može dobaciti. Govorila je u sebi: „Neću da gledam kako mi dete umire.“ Sela je tamo, i glasno zajecala. 17 Ali Bog je čuo dečakov glas; Anđeo je Božiji pozvao Agaru s neba, govoreći joj: „Šta te muči, Agaro? Ne boj se, jer je Bog čuo vapaj dečakov tamo gde leži. 18 Ustani, uzmi dečaka za ruku i podigni ga, jer ću od njega podići veliki narod.“ 19 Tada joj Bog otvori oči, te ona opazi izvor. Otišla je, napunila mešinu vodom, i napojila dečaka. 20 Bog je bio s dečakom. Odrastao je i živeo u pustinji i postao vešt u lovu lukom i strelom. 21 Dok je živeo u Faranskoj pustinji, majka mu je dovela ženu iz Egipta. 22 U to vreme Avimeleh u pratnji Fihola, zapovednika njegove vojske, reče Avrâmu: „Bog je s tobom u svemu što radiš. 23 Zato mi se ovde zakuni pred Bogom da nećeš varati mene, moju decu, niti mog naslednika. Kao što sam ja bio dobar prema tebi, tako i ti budi dobar prema meni i prema ovoj zemlji u kojoj boraviš kao stranac.“ 24 Avrâm odgovori: „Zaklinjem se!“ 25 Onda je Avrâm prekorio Avimeleha zbog bunara što su mu ga Avimelehove sluge otele. 26 Avimeleh odgovori: „Ne znam ko je to uradio, a ni ti mi nisi rekao. Tek sam danas čuo o tome.“ 27 Avrâm uze ovaca i goveda, pa ih dade Avimelehu, te njih dvojica sklopiše savez. 28 Onda je izdvojio sedam jaganjaca iz stada. 29 Avimeleh upita Avrâma: „Šta znače ovih sedam jaganjaca što si ih izdvojio?“ 30 Avrâm odgovori: „Primi ovo sedam jaganjaca iz moje ruke da mi budu svedok da sam ja iskopao ovaj bunar.“ 31 To mesto se zove „Vir-Saveja“, jer su se tamo obojica zaklela. 32 Nakon što su sklopili savez kod Vir-Saveje, Avimeleh i zapovednik njegove vojske Fihol su se vratili u zemlju filistejsku. 33 A Avrâm je kod Vir-Saveje zasadio tamarisk, te prizvao ime Gospoda  —  večnog Boga. 34 Avrâm je dugo živeo kao stranac u zemlji filistejskoj.