Ezekiel 24
1 Dođe mi reč Gospodnja devete godine, u desetom mesecu, desetog dana:
2 „Sine čovečiji, zabeleži ovaj dan, upravo ovaj dan, jer je car vavilonski na ovaj isti dan opseo Jerusalim.
3 Ispričaj priču odmetničkom domu. Reci im: ’Govori Gospod Bog: Pristavi kotao; pristavi ga i nalij vodu u njega.
4 Stavi u njega komade mesa, sve najbolje komade, but i plećku, i napuni ga najboljim kostima.
5 Uzmi najbolje grlo sitne stoke i naslaži kosti ispod njega. Neka dobro uzavri, tako da se i kosti skuvaju u njemu.
6 Zato govori Gospod Bog: Teško krvničkom gradu, kotlu koji je zagoreo, a čija zagorelina nije uklonjena! Isprazni ga komad po komad; za njega se neće bacati žreb.
7 Jer njegova je krv još u njemu: stavio ju je na golu stenu; nije je prolio na zemlju da je pokrije prašina.
8 I ja ću ostaviti njegovu krv na goloj steni, nepokrivenu, da plane gnev i da se izvrši osveta.
9 Zato govori Gospod Bog: Teško krvničkom gradu, jer ću naložiti veliki oganj!
10 Stavi mnogo drva, podloži vatru, skuvaj meso, umešaj začine; neka kosti zagore.
11 Zatim ga stavi praznog na užareni ugalj da se zagreje, tako da se bronza usija, pa da zagorelina u njemu sagori.
12 Mukotrpan je to posao! Zagorelina se ne skida s njega čak ni ognjem.
13 Razvratnost je u tvojoj nečistoti! Zato što sam te čistio, a ti se nisi dala očistiti od svoje nečistote, nećeš se više očistiti od svoje nečistote, dok ne iskalim svoj gnev na tebi.
14 Ja, Gospod to sam rekao; to dolazi i to ću učiniti. Neću odustati, neću se sažaliti, neću se smilovati. Bićeš kažnjena zbog svojih puteva i svojih dela — govori Gospod Bog.’“
15 Dođe mi opet reč Gospodnja:
16 „Sine čovečiji, uzeću od tebe želju tvojih očiju jednim udarcem. A ti ne tuguj, ne plači, niti roni suze.
17 Uzdiši tiho, ne nariči za mrtvima, obmotaj turban oko svoje glave, obuj sandale na noge, ne pokrivaj svoju bradu, i ne jedi što ti spreme ljudi.“
18 To sam ujutro rekao narodu, a uveče mi je umrla žena. Ujutro sam učinio kao što mi je bilo zapoveđeno.
19 Ljudi mi rekoše: „Zar nam nećeš reći šta za nas znači sve to što radiš?“
20 Ja im rekoh: „Došla mi je reč Gospodnja:
21 ’Reci domu Izrailjevom: govori Gospod Bog: evo, oskrnaviću svoje Svetilište, ponos vaše snage, uživanje vaših očiju, ono što vam duša želi, a vaši sinovi i ćerke koje ste ostavili, popadaće od mača.
22 Tada ćete učiniti kao što sam ja učinio; nećete pokrivati bradu i nećete jesti što vam spreme ljudi.
23 Turbani će vam biti na glavi a sandale na nogama. I nećete tugovati, ni plakati, nego ćete istrunuti zbog svojih krivica i uzdisati jedan pred drugim.
24 Jezekilj će vam biti znak; što je on radio, radićete i vi. A kad se to dogodi, znaćete da sam ja Gospod Bog.
25 A ti, sine čovečiji, onoga dana kada im oduzmem ponos njihove snage, uživanje njihovih očiju i ono što im duša želi, njihove sinove i ćerke,
26 tog dana će doći begunac da ti donese vest.
27 Tog dana će ti se otvoriti usta pred tim beguncem, pa ćeš progovoriti i nećeš više biti nem; ti ćeš im biti znak. Tada će znati da sam ja Gospod.’“