1On mi reče: „Sine čovečiji, ustani na noge da govorim s tobom.“
2I kako mi to reče, uđe u mene Duh i postavi me na noge. Tada sam čuo kako mi govori.
3Reče mi: „Sine čovečiji, šaljem te Izrailjcima, otpadničkom narodu koji se pobunio protiv mene. Oni su se, kao i njihovi očevi, bunili protiv mene sve do danas.
4Šaljem te među tvrdoglave i nepokorne sinove da im kažeš: ’Govori Gospod Bog.’
5Poslušali ili ne — jer su otpadnički dom — znaće da je prorok bio među njima.
6A ti, sine čovečiji, nemoj se bojati ni njih ni njihovih reči, makar te pritisnuli dračem i trnjem, makar sedeo na škorpijama. Ne boj se njihovih reči i ne daj se smesti pred njima, jer su otpadnički dom.
7Prenesi im moje reči, bilo da ih poslušaju ili ne, jer su otpadnici.
8A ti, sine čovečiji slušaj šta ti kažem. Ne buni se kao taj otpadnički dom. Otvori usta, pa ćeš jesti ono što ti ja dam.“
9Tada sam pogledao i video da je prema meni ispružena ruka, i u njoj svitak knjige.
10Kada ga je raširio preda mnom, svitak je bio ispisan i iznutra i spolja. Bio je ispisan tužbalicama, naricaljkama i lelecima.