Ezekiel 2
1 On mi reče: „Sine čovečiji, ustani na noge da govorim s tobom.“
2 I kako mi to reče, uđe u mene Duh i postavi me na noge. Tada sam čuo kako mi govori.
3 Reče mi: „Sine čovečiji, šaljem te Izrailjcima, otpadničkom narodu koji se pobunio protiv mene. Oni su se, kao i njihovi očevi, bunili protiv mene sve do danas.
4 Šaljem te među tvrdoglave i nepokorne sinove da im kažeš: ’Govori Gospod Bog.’
5 Poslušali ili ne — jer su otpadnički dom — znaće da je prorok bio među njima.
6 A ti, sine čovečiji, nemoj se bojati ni njih ni njihovih reči, makar te pritisnuli dračem i trnjem, makar sedeo na škorpijama. Ne boj se njihovih reči i ne daj se smesti pred njima, jer su otpadnički dom.
7 Prenesi im moje reči, bilo da ih poslušaju ili ne, jer su otpadnici.
8 A ti, sine čovečiji slušaj šta ti kažem. Ne buni se kao taj otpadnički dom. Otvori usta, pa ćeš jesti ono što ti ja dam.“
9 Tada sam pogledao i video da je prema meni ispružena ruka, i u njoj svitak knjige.
10 Kada ga je raširio preda mnom, svitak je bio ispisan i iznutra i spolja. Bio je ispisan tužbalicama, naricaljkama i lelecima.