Bible

1 Gospod reče Mojsiju: „Idi! Idi odavde gore, ti i narod koji si izveo iz Egipta, i pođi gore u zemlju za koju sam se zakleo Avrâmu, Isaku i Jakovu: ’Daću je tvom potomstvu.’ 2 A ja ću poslati pred tobom Anđela i isteraću Hanance, Amorejce, Hetite, Ferežane, Evejce i Jevusejce 3 i dovesti vas u zemlju kojom teku mleko i med. Ja neću poći gore s tobom, da vas ne bih istrebio na putu, jer ste narod tvrdovrat.“ 4 Kad je narod čuo ove oštre reči, toliko se ožalostio da niko nije stavio na sebe nakit. 5 Gospod reče Mojsiju: „Reci Izrailjcima: ’Vi ste narod tvrdovrat. Kad bih samo za tren išao gore sa vama, pobio bih vas. Zato skinite sa sebe nakit, a ja ću videti kako da postupim s vama.’“ 6 Tako su Izrailjci poskidali sa sebe nakit kod gore Horiv. 7 Mojsije je uzeo šator i postavio ga daleko izvan tabora. Nazvao ga je šator od sastanka. Ko god je hteo da traži volju Gospodnju, odlazio bi u šator od sastanka koji se nalazio izvan tabora. 8 A kada bi Mojsije odlazio u šator, sav narod bi ustajao i svako bi stajao na ulazu u svoj šator i gledao za Mojsijem sve dok ovaj ne uđe u šator. 9 Kad bi Mojsije ušao u šator, stub oblaka bi se spuštao i stajao na ulazu u šator, dok je Gospod razgovarao sa Mojsijem. 10 Kada bi narod video da stub oblaka stoji na ulazu u šator, sav narod bi ustajao i svako bi se klanjao na ulazu svoga šatora. 11 Gospod je razgovarao s Mojsijem licem u lice, kao što bi neko razgovarao sa svojim prijateljem. Mojsije bi se zatim vratio u tabor. Međutim, njegov pomoćnik Isus, sin Navinov, mladić, ne bi napuštao šator. 12 Mojsije se obrati Gospodu: „Ti si mi rekao: ’Povedi ovaj narod’, ali mi nisi objavio koga ćeš poslati sa mnom. Ti si takođe rekao: ’Poznajem te po imenu, i ti si našao naklonost preda mnom.’ 13 Ako sam, dakle, našao naklonost pred tobom, otkrij mi svoje puteve da bih te poznavao i da bih i dalje nalazio tvoju naklonost. Uzmi u obzir da je ovaj narod tvoj narod.“ 14 Gospod na to reče: „Ja lično ću poći s tobom, i tako te uspokojiti.“ 15 Mojsije reče: „Ako ti lično ne pođeš sa nama, ne izvodi nas odavde gore. 16 Kako će se znati da sam našao naklonost pred tobom, ja i tvoj narod, ako ne po tome što ćeš poći sa nama? Po tome ćemo se razlikovati, ja i tvoj narod, od svih drugih naroda na zemlji.“ 17 Gospod reče Mojsiju: „Učiniću sve što si tražio, zato što si našao naklonost preda mnom i zato što te poznajem po imenu.“ 18 Mojsije zamoli: „Pokaži mi svoju slavu.“ 19 „Učiniću da moja dobrota prođe pored tebe  —  reče Gospod  —  i izgovoriću pred tobom svoje ime Gospod. Smilovaću se kome hoću da se smilujem, i iskazaću milosrđe kome hoću da iskažem milosrđe. 20 Moje lice ne možeš videti  —  reče  —  jer nijedan čovek me ne može videti i ostati u životu.“ 21 Gospod reče: „Evo, ovde kod mene je jedno mesto; stani na ovu stenu. 22 Kad moja slava bude prolazila, staviću te u procep stene i zakloniti te svojom rukom dok ne prođem. 23 Onda ću skloniti svoju ruku, pa ćeš me videti s leđa. No, moje lice se ne može videti.“