1Gospod opet reče Mojsiju:
2„Vidi, ja sam po imenu pozvao Veseleila, sina Urijinog, sina Orovog, iz Judinog plemena.
3Ispunio sam ga Duhom Božijim, i podario mu mudrost, pronicljivost i znanje za svaku vrstu veštine:
4da vešto smišlja nacrte za izradu predmeta od zlata, srebra i bronze;
5da reže i umeće kamenje; da rezbari drvo, i da radi svakovrsne poslove.
6Njemu sam pridodao Elijava, sina Ahisamakovog, iz Danovog plemena. Veštinom sam obdario i sve sposobne ljude, da naprave sve što sam zapovedio:
7Šator od sastanka, Kovčeg svedočanstva s poklopcem na njemu; sav nameštaj za Šator;
8sto i njegov pribor; svećnjak od čistog zlata sa svim svojim priborom; kadioni žrtvenik;
9žrtvenik za žrtve svespalnice sa svim svojim priborom, i umivaonik sa svojim postoljem;
10pa izvezene odežde, posvećene odežde za sveštenika Arona i odežde za njegove sinove kad služe kao sveštenici;
11ulje za pomazanje, i miomirisni kâd za Svetinju. Neka učine sve kako sam zapovedio.“
12Zatim Gospod reče Mojsiju:
13„Reci ovo Izrailjcima: ’Držite moje subote, jer je to znak između mene i vas, od pokolenja do pokolenja, da biste znali da sam ja, Gospod, koji vas posvećujem.
14Držite subotu, jer je sveta za vas. Ko god je oskrnavi, neka se svakako pogubi; ko god bude radio kakav posao u subotu, neka se istrebi iz svog naroda.
15Šest dana neka se radi, a sedmog dana neka bude subota potpunog odmora posvećena Gospodu. Ko god bude radio kakav posao u subotu, neka se svakako pogubi.
16Stoga, neka Izrailjci drže subotu, slaveći je kao večni savez od pokolenja do pokolenja.
17To će biti večni znak između mene i Izrailjaca, jer je Gospod za sedam dana stvorio nebo i zemlju, a u sedmi dan je prestao da radi i odahnuo.’“
18Kad je Gospod prestao da govori s Mojsijem na gori Sinaj, dao mu je dve ploče Svedočanstva, kamene ploče, ispisane Božijim prstom.