Bible

1 Tada su Mojsije i Izrailjci zapevali ovu pesmu u slavu Gospoda: „Gospodu ću zapevati, jer se silno proslavio, konja i konjanika u more je svalio. 2 Gospod je moja sila i pesma, on mi je spasenje. On je moj Bog, slaviću Boga oca svoga, njega ću ja uzvisivati. 3 Gospod je ratnik, Gospod mu je ime. 4 Kola je faraonova i vojsku njegovu u more sručio, čelnici se vojni u moru Crvenom podavili. Tama ih je prekrila, 5 u dubine su morske kao kamen potonuli. 6 Desnica se tvoja, Gospode, proslavila silom, desnica je tvoja, Gospode, zatrla dušmana. 7 Veličanstvom svoje slave oborio si one što se protiv tebe bune, svoj gnev si kao oganj poslao, proždro ih je kao slamu. 8 Na dah tvojih nozdrva sabraše se vode, stihije se morske kao zid uspraviše, u srcu mora bezdan se morski u tlo čvrsto pretvori. 9 Dušmanin reče: ’Goniću ih, uhvatiti, plen svoj podeliti, zasitiću njima svoju dušu; svoj ću mač isukati i silom ih porobiti.’ 10 Na dah tvojih usta more ih je prekrilo, potonuše kao olovo u moćnim vodama. 11 Ko je kao ti, Gospode, među bogovima? Ko je kao ti, veličanstven u svetosti, strašan u slavi, tvorac čudesa? 12 Ispružio si svoju desnicu i zemlja ih je progutala. 13 Svojom milošću ti si izveo narod, njega si ti otkupio, snagom si ga svojom poveo k stanu svoje svetosti. 14 Čuće to narodi, od straha zadrhtaće, strava obuzeće žitelje filistejske. 15 Smeli su se vladari edomski, zastrepeli knezovi moavski, klonuli su svi žitelji Hanana. 16 Užas i strah njih je obuzeo, mišicom si ih svojom moćnom zanemeo, skamenio, dok tvoj narod, Gospode, ne prođe, dok narod, koji si ti stekao, ne prođe. 17 Dovešćeš ih i zasaditi na gori koja tebi pripada, na mestu koje ti, o, Gospode, boravištem svojim učini, Svetilištem, Gospode, što ga tvoje ruke utemeljiše. 18 Gospod će carevati u veke vekova.“ 19 Kad su, dakle, faraonovi konji, bojna kola i konjanici pošli za njima u more, Gospod je vratio morske vode na njih, dok su Izrailjci hodali po suvom usred mora. 20 Potom je Aronova sestra Marija, proročica, uzela bubanj u ruku, a sve ostale žene su je pratile s bubnjevima i plešući. 21 Marija im je zapevala: „Zapevajte Gospodu jer se silno proslavio, konja i konjanika u more je svalio.“ 22 Mojsije je poveo Izrailjce od Crvenog mora. Krenuli su prema pustinji Sur. Tri dana su putovali pustinjom, ali nisu našli vodu. 23 Kad su došli u Maru, nisu mogli da piju vodu kod Mare, jer je bila gorka. Zato su to mesto nazvali Mara. 24 Narod je gunđao Mojsiju: „Šta ćemo da pijemo?“ 25 Mojsije zavapi Gospodu. Gospod mu pokaže neko drvo. Mojsije baci to drvo u vodu i voda postane slatka. Tamo im je Gospod dao uredbe i pravo, i tamo ih je stavio na kušnju. 26 Rekao je: „Ako pažljivo slušaš glas Gospoda, Boga svoga, činiš što je pravo pred njim, i slušaš njegove zapovesti, te držiš sve njegove uredbe, nijedna od pošasti koje sam doveo na Egipat neće doći na tebe. Jer sam ja, Gospod, tvoj lekar.“ 27 Zatim su došli u Elim, gde je bilo dvanaest izvora i sedamdeset palmi. Utaborili su se tu, uz vodu.