1Povrh voda hleb svoj baci i naći ćeš ga posle dana mnogih.
2Daj imetak sedmorici, pa i osmorici, jer ne znaš hoće li zemlju da stigne zlo?
3Ako su oblaci puni kiše, na zemlju se izručuju; padne li drvo na jug ili na sever, tamo gde padne, tamo i ostaje.
4Ko u vetar gleda, odustaje od setve; ko oblake prati, odustaje od žetve.
5Kao što ne znaš putanju vetra ni kako nastaju kosti u utrobi trudnice, tako i delo Boga koji sve čini ne poznaješ.
6Od jutra sej seme i do večeri ne sklapaj ruke svoje. Jer ne znaš hoće li da uspe jedno ili drugo, ili će oboje ispasti dobro.
7Slatko li je svetlo i dobro li je kada oči u sunce gledaju.
8Jer, ako čovek već i živi mnoge godine, neka u svima njima radostan bude. Ali neka se seti da će doći mnogi tmurni dani. A prolazno je sve to što dolazi.
9O, mladiću, raduj se u mladosti svojoj! Neka ti srce uživa dok si mlad, sledi njegove želje i htenja očiju svojih. Ali znaj da će te zbog svega toga Bog dovesti na sud.
10Odbaci strepnju iz svog srca i zlo od tela svoga odbaci, jer su i mladost i crna kosa prolazni.