1Zatim smo se okrenuli i krenuli gore putem za Vasan. Tada je Og, vasanski car, i sav njegov narod, izašao u boj protiv nas kod Edrajina.
2Tada mi Gospod reče: ’Ne boj ga se, jer sam u tvoje ruke predao i njega, i sav njegov narod i njegovu zemlju. Učini s njim kao što si učinio s amorejskim carem Sihonom, koji je živeo u Esevonu.’
3Gospod, naš Bog, je predao u naše ruke vasanskog cara Oga i sav njegov narod; tako da mu nije ostao ni jedan preživeli.
4U to vreme smo zauzeli sve njegove gradove. Nije bilo grada koji im nismo oduzeli — šezdeset gradova, to jest, celu oblast Argov, Ogovo carstvo u Vasanu.
5Svi ovi gradovi su bili utvrđeni visokim zidinama, vratima i prevornicama. Uz njih je bilo mnogo neutvrđenih sela.
6I nad njima smo izvršili kleto uništenje, kao što smo učinili sa esevonskim carem Sihonom, kada smo izvršili kleto uništenje nad svim njihovim gradovima: nad muškarcima, ženama i decom.
7Zaplenili smo samo stoku i odneli plen iz gradova.
8Tako smo u ono vreme oteli zemlju iz ruku dvojice amorejskih careva, što se nalazi s one strane Jordana, od potoka Arnona do gore Ermon
9(Sidonci zovu Ermon Sirjon a Amorejci ga zovu Senir),
10sve gradove u ravnici, u celom Galadu, celom Vasanu, sve do Salke i Edrajina — gradove Ogovog carstva u Vasanu.
11(Og, vasanski car, je jedini preostali Refaimac. Njegov gvozdeni krevet se još uvek nalazi u Ravi amonskoj. Bio je devet lakata dug i četiri lakta širok, mereno običnim laktom.)
12U to vreme smo osvojili ovu zemlju od Aroira koji je kod potoka Arnona. Pola galadskog gorja i njegove gradove dao sam Ruvimovom i Gadovom plemenu.
13Što je ostalo od Galada i celi Vasan, Ogovo carstvo, dao sam polovini Manasijinog plemena. Cela argovska oblast i sav Vasan nekada su se zvali ’zemlja Refaimaca’.
14Jair, Manasijin sin, je osvojio celi argovski kraj do gesurske i mahatske granice. Ta vasanska mesta je nazvao po sebi, tako da se i dan danas zovu ’Jairova sela’.
15Mahiru sam dao Galad.
16Ruvimovom i Gadovom plemenu sam dao područje od Galada kod potoka Arnona, čijom sredinom se pruža granica, sve do potoka Javoka, gde je Amonska granica.
17(Jordan i Arava su služili kao granica koja se protezala od jezera Hineret do mora kod Arave — Mrtvog mora — podno obronaka Fasge na istoku.)
18U ono vreme sam vam zapovedio: ’Gospod, Bog vaš, dao vam je ovu zemlju da je zaposednete. Svi vi koji ste sposobni za boj krenite naoružani ispred svoje braće.
19Neka samo vaše žene, nejač i stoka — jer znam da imate mnogo stoke — ostanu u vašim gradovima koje sam vam dao.
20Kad Gospod da počinak vašoj braći i vama, te kad osvoje zemlju koju im Gospod daje s one strane Jordana, tada svaki čovek neka se vrati na posed koji sam vam dao.’
21U ono vreme sam zapovedio Isusu: ’Svojim očima si video sve što je Gospod, Bog tvoj, učinio ovoj dvojici careva; Gospod će tako učiniti i drugim carstvima kroz koja budeš prolazio.
22Ne plaši ih se, jer će se Gospod, Bog vaš, boriti za vas.’
23U ono vreme sam molio Gospoda:
24’Gospode, Bože, ti si počeo da pokazuješ svome sluzi svoju veličinu i svoju moćnu ruku. Jer, koji to Bog na nebesima ili na zemlji može da čini takva dela i čudesa?
25Sada mi dopusti da uđem i vidim dobru zemlju s one strane Jordana, predivno gorje i Livan.’
26Ali se Gospod naljutio na mene zbog vas i nije me poslušao. Gospod mi je rekao: ’Dosta! Ne pominji mi više ovo!
27Uspni se na vrh Fasge i digni svoj pogled prema zapadu i severu, prema jugu i istoku. Dobro pogledaj svojim očima, jer nećeš preći preko ovog Jordana.
28Isusa uvedi u dužnost; ohrabri ga i osokoli, jer će on predvoditi ovaj narod i dovesti ih da prime u posed ovu zemlju koju ćeš videti.’
29Tako smo ostali u dolini kod Vet-Fegora.