Deuteronomy 29
1 Ovo su reči saveza koji je Gospod zapovedio Mojsiju da sklopi sa Izrailjcima u zemlji moavskoj, osim saveza koji je sklopio sa njima na Horivu.
2 Mojsije pozva sve Izrailjce i reče im: Vi ste videli sve što je Gospod na vaše oči učinio u Egiptu faraonu, svim njegovim dvoranima i celoj njegovoj zemlji.
3 Svojim očima si video velika iskušenja, znakove i ona velika čudesa.
4 Gospod vam sve do danas nije dao um da razumete, oči da vidite i uši da čujete.
5 Četrdeset godina sam vas vodio po pustinji; odeća vam se nije pocepala, niti vam se obuća na vašim nogama poderala.
6 Hleba niste jeli, vina i žestoka pića niste pili, da biste znali da sam ja Gospod, Bog vaš.
7 Kada ste došli na ovo mesto u susret vam je izašao Sihon, car esevonski, i Og, car vasanski, da zarate protiv nas, ali smo ih mi potukli.
8 Uzeli smo njihovu zemlju i dali je u nasledstvo Ruvimovom i Gadovom plemenu, i polovini Manasijinog plemena.
9 Zato držite i vršite reči ovog saveza, da biste imali uspeha u svemu što radite.
10 Danas svi stojite u prisustvu Gospoda, Boga svoga: glavari vaših plemena, starešine i vojni zapovednici, svi Izrailjci,
11 vaša deca i žene, stranci koji žive u vašem taboru — od onoga što ti cepa drva do onoga što ti nosi vodu —
12 da stupite u savez sa Gospodom, Bogom svojim, koji Gospod, Bog vaš, sklapa danas sa vama,
13 da bi te postavio danas sebi za narod, i da bi bio tvoj Bog, kao što ti je obećao, i kao što se zakleo tvojim ocima, Avrâmu, Isaku i Jakovu.
14 Ovaj savez i ovu zakletvu ne sklapam samo sa vama,
15 koji danas stojite ovde sa nama pred Gospodom, Bogom našim, nego i sa onima koji danas nisu ovde.
16 Vi, naime, i sami znate kako smo živeli u egipatskoj zemlji i kako smo prolazili posred naroda; onih naroda kroz koje ste prošli.
17 Videli ste njihove gadosti i idole od drveta i kamena, srebra i zlata, koji su kod njih.
18 Neka se ne nađe među vama muškarac ili žena, porodica ili pleme kome bi se danas srce odvratilo od Gospoda, Boga našeg, da ide da služi bogovima tih naroda. Neka među vama ne bude korena koji rađa otrov ili pelen.
19 Ako neko čuje reči ove zakletve, i da sebi blagoslov govoreći u sebi: „Biće sve u redu sa mnom, pa ako i živim po samovolji svoga srca“, poplava će odneti suvu zemlju.
20 Gospod neće biti voljan da oprosti takvome, nego će Gospodnji gnev i ljubomora planuti na njega, pa će svaka kletva zapisana u ovoj knjizi pasti na njega. Tako će Gospod istrebiti njegovo ime pod nebom.
21 Gospod će odvojiti zlikovca od svih plemena Izrailjevih, po svim kletvama saveza koje su napisane u knjizi ovog Zakona.
22 Tada će kasniji naraštaj, vaši sinovi koji dođu posle vas i došljak koji dođe iz daleke zemlje, kad vide rane na zemlji i njene bolesti kojima ju je Gospod udario, reći:
23 „Cela je zemlja spaljena sumporom i solju! Niko je ne seje, ništa iz nje ne niče, nikakva trava iz nje ne raste. Opustošena je kao Sodoma i Gomora, kao Adma i Sevojim, koje Gospod uništi u svom gnevu i jarosti!“
24 Svi će narodi pitati: „Zašto Gospod učini ovako sa ovom zemljom? Šta izazva ovaj veliki plamteći gnev?“
25 Odgovoriće im: „Zato što su napustili savez Gospoda, Boga svojih otaca, koji je sklopio sa njima kad ih je izveo iz zemlje egipatske.
26 Otišli su da služe i klanjaju se drugim bogovima, bogovima za koje nisu znali i koje im on nije namenio.
27 Zato je planuo gnev Gospodnji na ovu zemlju, pustivši na nju sva prokletstva koja su zapisana u ovoj knjizi.
28 Gospod ih je iskorenio iz njihove zemlje u ljutini, jarosti i velikom gnevu, i bacio ih u drugu zemlju. Tako je i danas.“
29 Što je skriveno, to pripada Gospodu, Bogu našem, a što je otkriveno, to pripada nama i našoj deci zauvek, da vršimo sve reči ovoga Zakona.