1Hoću da znate koliko se borim za vas, za one u Laodikiji i za sve koji me nisu lično sreli.
2Želim, naime, da im se srca ohrabre i ujedine u ljubavi, da bi izobilovali u potpunom razumevanju, u poznanju tajne Božije, Hrista,
3u kome su skrivena sva bogatstva mudrosti i znanja.
4Kažem vam ovo da vas niko ne bi zaveo ubedljivim govorom.
5Jer, iako sam telom odsutan, duhom sam sa vama, pa se radujem gledajući vaš red i čvrstinu vaše vere u Hrista.
6Budući da ste prihvatili Hrista Isusa kao Gospoda, živite u njemu,
7ukorenjeni i nazidani na njemu i učvršćeni u veri kako ste poučeni, obilno zahvaljujući.
8Pazite da vas ko ne zarobi filozofijom i ispraznom zabludom, koja se temelji na ljudskom predanju i učenju o silama ovoga sveta, a ne na Hristu.
9Jer, u njemu telesno prebiva sva punina božanstva.
10A vi ste primili ispunjenje u njemu, koji je glava nad svakim glavarstvom i vlasti.
11U njemu ste obrezani, ali ne ljudskom rukom, nego obrezanjem koje je izvršio Hristos, a ono se sastoji u uklanjanju grešne prirode.
12Jer, kada ste se krstili, tada ste sa Hristom bili sahranjeni, te ste s njim i uskrsnuti verom u delotvornu silu Boga koji ga je uskrsnuo iz mrtvih.
13I vi ste nekada bili mrtvi zbog svojih prestupa i neobrezanja tela, ali vas je on oživeo sa njim, tako što nam je oprostio sve prestupe,
14poništivši obveznicu čiji su nas propisi teretili kao dužnike. Nju je on uklonio prikovavši je na krst,
15kojim je razoružao glavarstva i vlasti i javno ih izložio, vodeći ih u zarobljeničkoj povorci.
16Zato, ne dajte nikome da vas osuđuje zbog onoga što jedete ili pijete, ili zbog nekakvog praznika, mladine ili subote.
17Sve to je samo senka onoga što dolazi, a stvarnost je Hristos.
18Ne dozvolite da vas iko lišava nagrade, time što on sâm uživa u poniznosti i služenju anđelima, i upušta se u viđenja. Takav se bez razloga pravi važan i oslanja na ljudsku pamet,
19ne držeći se Hrista — glave, iz koje sve telo, povezano i potpomognuto zglobovima i žilama, raste onako kako mu Bog daje da raste.
20Ako ste se, umrevši s Hristom, oslobodili sila ovoga sveta, zašto živite kao da još uvek pripadate svetu? Zašto se pokoravate propisima:
21„Ne dohvati“, „Ne okusi“, „Ne dodiruj“?
22Sve to se odnosi na stvari koje upotrebom propadaju. Ništa drugo nego ljudske zapovesti i učenja!
23To ima privid mudrosti, a u stvari je samovoljna pobožnost i lažna poniznost, te bespoštedna strogost prema telu, ali nema nikakvu vrednost; ne može da obuzda žudnju tela.