1Čujte ovu reč, naricaljku koju o vama iznosim, o, dome Izrailjev!
2„Pala je devica izrailjska i više ustati neće. Napuštena je na svojoj zemlji i nikoga nema da je podigne.“
3Jer ovako kaže Gospod Bog: „U gradu iz kog je otišla hiljada ostaće njih stotinu, iz kog je otišlo njih stotinu ostaće desetoro domu izrailjskom.“
4Jer ovako kaže Gospod domu izrailjskom: „Tražite me i živećete!
5Ne tražite Vetilj! Ne idite u Galgal! Ne prelazite u Vir-Saveju! Jer, Galgal će sigurno u izgnanstvo, a i Vetilj će avetinja postati.“
6Tražite Gospoda i živećete, da se ne bi obrušio kao oganj na dom Josifov i spalio ga, a niko ga ne gasi u Vetilju.
7Vi u pelen pravdu izokrećete i pravednost na tle obarate.
8A on je stvorio Vlašiće i Orion, pretvara mrak u jutro i okreće dan u noć. On doziva morske vode i izliva ih po zemljinom licu. Gospod je ime njegovo.
9On sukne pustoš na moćnika i pustoš će na utvrđenje doći.
10A oni mrze onoga koji na vratima prekoreva, gade se onoga koji čestito govori.
11Zato što gazite ubogoga i uzimate mu danak u žitu, sagradili ste kuće od klesanog kamena ali nećete prebivati u njima. Nećete piti vino vaših rodnih vinograda koje ste zasadili.
12Jer ja znam mnoštvo vaših prestupa i vaše mnogobrojne grehe. Tlačite pravednika, mito uzimate, na vratima ubogome pravdu izvrćete.
13Zato mudar ćuti u ovom vremenu jer je zlo vreme.
14Dobro tražite, a ne zlo, da živi budete, da sa vama bude Gospod, Bog nad vojskama, kako i kažete.
15Zlo mrzite, a volite dobro, na vratima pravdu zastupajte, pa se možda Gospod, Bog nad vojskama, smiluje ostatku Josifovom.
16Zato ovako kaže Gospod, Bog nad vojskama, Gospod: „Jadikovka je po svim trgovima i ulicama svim: ’Jao! Jao!’ I zvaće ratara da žali, da žale oni koji znaju naricaljku.
17Jadikovaće po svim vinogradima, jer posred tebe ja ću proći — govori Gospod.“
18Jao onima što priželjkuju dan Gospodnji! Šta će vama dan Gospodnji? Tad je tama, a ne svetlo.
19Kao čovek kad od lava beži, a dočeka ga medved, ili u kuću uđe i ruku svoju na zid stavi da ga ujede zmija.
20Neće li dan Gospodnji biti tama, a ne svetlo i pomrčina bez sjaja?
21„Ja mrzim, ja prezirem vaše svetkovine! Svetim saborima vašim ni da primirišem!
22I ako mi prinosite svespalnice i vaše žitne žrtve, neću da ih prihvatim. Ne obazirem se na žrtve mira vaših utovljenih junaca.
23Sklonite od mene buku svojih pesama i melodiju harfi svojih. Ne želim da ih čujem.
24Neka pravda kao voda poteče i pravednost kao potok nepresušni.
25Meni li ste prinosili žitne žrtve i prinose u pustinji četrdeset godina, o, dome Izrailjev?!
26Nosili ste svoje idole — Sikuta, cara svoga i Kijuna, zvezdu svojih bogova — koje ste sebi načinili.
27Izagnaću vas još dalje od Damaska, kaže Gospod, a njegovo je ime Bog nad vojskama.“