1Agripa se onda obratio Pavlu: „Dozvoljava ti se da govoriš u svoju odbranu.“ Tada je Pavle ispružio svoju ruku i započeo svoju odbranu:
2„Smatram sebe srećnim, o, care Agripa, što ću se baš pred tobom braniti od svega za šta me Jevreji optužuju,
3tim pre što znam da si dobro upućen u judejske običaje i sporna pitanja. Zato te molim da me strpljivo saslušaš.
4Svi Jevreji znaju kakav način života sam provodio od najranije mladosti među svojim narodom u Jerusalimu.
5Oni me znaju od ranije, pa mogu, ako hoće, da potvrde da sam kao farisej živeo po najstrožem pravcu naše vere.
6A sada mi se sudi zbog moje nade u ispunjenje obećanja koje je Bog dao našim precima.
7Isto tako se i dvanaest naših plemena, koja predano služe Bogu danju i noću, nadaju ispunjenju istog obećanja. Zbog te nade me, o, care, Jevreji optužuju.
8Zar smatrate neverovatnim da Bog uskrsava mrtve?
9Pa i ja sam bio uveren da se moram svim silama suprotstaviti imenu Isusa Nazarećanina,
10što sam i činio u Jerusalimu. Kad sam dobio ovlaštenje od vodećih sveštenika, ja sam mnoge svete zatvorio, a kada su ih ubijali, ja sam davao svoj pristanak.
11Po svim sinagogama sam ih kažnjavanjem prisiljavao da se odreknu svoje vere. U svome prekomernom besu, proganjao sam ih čak i po stranim gradovima.
12Povodom toga sam se zaputio u Damask sa ovlašćenjem i odobrenjem od vodećih sveštenika.
13Negde oko podne, o, care, na putu sam ugledao svetlost sa neba, koja je mene i moje saputnike obasjala jače od sunčevog sjaja.
14Svi smo popadali na zemlju, a ja sam čuo glas koji mi se obratio na jevrejskom jeziku: ’Savle! Savle! Zašto me progoniš? Teško ti je da se ritaš protiv bodila.’
15’Ko si ti, gospodine?’ — upitao sam. Gospod mi je odgovorio: ’Ja sam Isus koga ti progoniš.
16Ustani i stani na svoje noge! Objavio sam ti se da bih te postavio za svog slugu i svedoka onoga što si video i onoga što ću ti objaviti.
17Ja ću te izbavljati od tvoga naroda i od neznabožaca. Njima te šaljem,
18da im otvoriš oči kako bi se odvratili od tame k svetlu i od satanske vlasti k Bogu, te da bi primili oproštenje od greha i deo među onima koji su posvećeni verom u mene.’
19Otada, care Agripa, nisam bio neposlušan nebeskom viđenju.
20Prvo sam propovedao onima u Damasku, te u Jerusalimu i u celoj Judeji, a potom i neznabošcima, da treba da se pokaju od greha i da se okrenu Bogu čineći dela koja dokazuju pokajanje.
21Zato su me Jevreji uhvatili u hramu i pokušali da me ubiju.
22Međutim, Bog mi je pomagao sve do današnjega dana, te stojim tu i svedočim i neuglednima i uglednima. Ja ne govorim ništa drugo osim onoga što su Proroci i Mojsije rekli da će se dogoditi:
23da će Hristos postradati i da će, kao prvi koji je uskrsnut iz mrtvih, navestiti svetlo narodu izrailjskom i neznabošcima.“
24Dok se Pavle branio ovim rečima, Fest glasno uzviknu: „Nisi pri zdravom razumu, Pavle! Velika učenost ti muti razum!“
25Pavle odgovori: „Nisam ja lud, uvaženi Feste, nego govorim istinite i razumne reči.
26Sve ove stvari su poznate i caru kome slobodno govorim. Uveren sam, naime, da mu ništa od toga nije nepoznato, jer se to nije dogodilo u nekom zapećku.
27Care Agripa, veruješ li Prorocima? Znam da veruješ.“
28„Još malo, pa ćeš me ubediti da postanem hrišćanin“ — rekao je Agripa Pavlu.
29„Daj Bože da, pre ili kasnije, ne samo ti, već i svi koji me danas slušaju, postanu takvi kakav sam ja, osim ovih okova.“
30Posle ovoga ustadoše car, namesnik i Vernika kao i svi koji su sa njima sedeli.
31Odlazeći, razgovarali su među sobom: „Ovaj čovek ne čini ništa što zaslužuje smrt ili tamnicu.“
32Agripa reče Festu: „Ovaj čovek bi mogao da bude oslobođen da se nije pozvao na cara.“