1Sva su plemena Izrailjeva došla k Davidu u Hevron i rekla mu: „Evo, ti si naše telo i krv.
2Pa i ranije, kad je Saul bio car nad nama, ti si vodio Izrailja u pohode. I tebi je Gospod rekao: ’Ti ćeš biti pastir mome narodu, Izrailju; ti ćeš biti vladar Izrailju.’“
3Sve starešine Izrailjeve su došle k caru u Hevron pa su sklopili savez sa carem Davidom, u Hevronu pred Gospodom, i pomazali Davida za cara nad Izrailjem.
4Davidu je bilo trideset godina kad je postao car, a vladao je četrdeset godina.
5U Hevronu je vladao sedam godina i šest meseci nad Judom, a u Jerusalimu je vladao trideset tri godine nad svim Izrailjem i Judom.
6Car i njegovi ljudi su krenuli na Jerusalim protiv Jevusejaca koji su živeli u zemlji. Oni rekoše Davidu: „Nećeš ući ovamo! Slepi će te i hromi odbiti.“ Pod tim su mislili: „David neće ući ovde.“
7Ipak, David je osvojio sionsku tvrđavu, a to je sad Davidov grad.
8David je rekao tog dana: „Onaj ko porazi Jevusejce i zauzme prokop, neka pobije slepe i hrome, koji su Davidovi neprijatelji.“ Zato se kaže: „Neka slepi i hromi ne ulaze u Dom Gospodnji.“
9David se nastanio u tvrđavi koju je nazvao Davidov grad. David je zidao svuda naokolo, od Milona prema unutra.
10David je postajao sve moćniji, jer je Gospod, Bog nad vojskama, bio s njim.
11A Hiram, tirski car, je poslao Davidu glasnike i kedrovog drveta, stolarima i klesarima koji su Davidu sagradili dvorac.
12Tada je David uvideo da ga je Gospod postavio za cara nad Izrailjem i da je uzvisio njegovo carstvo radi svog naroda Izrailja.
13Kad je došao iz Hevrona, David je uzeo sebi još inoča i žena iz Jerusalima, te mu se rodilo još sinova i ćerki.
14Ovo su imena onih koji su mu se rodili u Jerusalimu: Samuja, Sovav, Natan i Solomon,
15Jevar, Elisuja, Nefeg, Jafija,
16Elisama, Elijada i Elifelet.
17Kad su Filistejci čuli da su Davida pomazali za cara nad Izrailjem, svi su krenuli gore da traže Davida. David je to čuo, pa je otišao dole u sklonište.
18Filistejci dođu i rašire se po refaimskoj dolini.
19Tada David zapita Gospoda: „Da li da napadnem Filistejce? Hoćeš li ih predati u moje ruke?“ Gospod odgovori Davidu: „Napadni ih, jer ću ih jamačno predati u tvoje ruke.“
20David dođe u Val-Faresim i porazi ih tamo. Tada je rekao: „Gospod je prodro kroz moje neprijatelje preda mnom, kao što prodire voda.“ Zato se to mesto prozvalo Val-Faresim.
21Filistejci su ostavili tamo svoje idole a David i njegovi ljudi su ih odneli.
22Filistejci se ponovo popnu i rašire se u refaimskoj dolini.
23David upita Gospoda, i on mu odgovori: „Ne idi gore, nego idi okolo, iza njih i navali na njih kod balzamovih stabala.
24Kad začuješ zvuk koraka s vrha balzamovih stabala, kreni odlučno, jer će Gospod izaći pred tobom da udari na filistejski tabor.“
25David učini kako mu je Gospod zapovedio i potuče Filistejce od Gavaje do Gezera.