1Gospodnji gnev je ponovo planuo na Izrailja. Gospod je podstakao Davida protiv njih, rekavši: „Idi i izbroj Izrailj i Judu.“
2Car reče Joavu, zapovedniku vojske s njim: „Prođite po svim plemenima Izrailjevim, od Dana do Vir-Saveje, i izbrojte narod, da bih znao koliko ga ima.“
3Joav reče caru: „Neka Gospod, Bog tvoj, još umnoži narod stoput više, i da moj gospodar car može to videti svojim očima. Ali zašto moj gospodar car želi tako nešto?“
4Ipak careva reč je bila jača od Joava i zapovednika vojske. I tako su Joav i zapovednici vojske otišli od cara da izbroje izrailjski narod.
5Prešli su preko Jordana i utaborili se u Aroiru, na desno od grada i potoka, a potom su nastavili preko Gada do Jazira.
6Zatim su došli u Galad i u područje Tahtim-Odsije, a onda su otišli u Dan-Jan i okolinu Sidona.
7Zatim su otišli u tirsku tvrđavu i u sve gradove Evejaca i Hananaca i u Vir-Saveju u Negevu Judinom.
8Nakon devet meseci i dvadeset dana, pošto su prošli celom zemljom, vratili su se u Jerusalim.
9Tada je Joav izvestio cara o broju popisanog naroda; u Izrailju je bilo osam stotina hiljada ljudi spremnih da se late mača, a Judejaca je bilo pet stotina hiljada.
10Međutim, Davida je zapekla savest nakon što je izbrojio narod. David reče Gospodu: „Teško sam zgrešio zbog toga što sam to učinio. A sad, Gospode, oprosti krivicu svome sluzi, jer sam učinio veliku ludost.“
11Ujutro, kad je David ustao, dođe reč Gospodnja proroku Gadu, Davidovom videocu:
12„Idi i reci Davidu: ’Govori Gospod: nudim ti tri stvari; izaberi jednu od njih, a ja ću to dovesti na tebe.’“
13Gad dođe Davidu i saopšti mu to, rekavši: „Hoćeš li da na tebe dođu tri godine gladi u tvoju zemlju, ili da bežiš tri meseca od svojih protivnika, ili da tri dana hara pošast po tvojoj zemlji? Razmisli i odluči kakav odgovor da donesem onome koji me je poslao.“
14David odgovori Gadu: „Na velikoj sam muci… Neka padnemo u ruke Gospodnje, jer je veliko njegovo milosrđe; samo da ne padnem u ljudske ruke.“
15Tada je Gospod poslao pomor na Izrailj, počevši od tog jutra do dana koji je bio određen. Umrlo je sedamdeset hiljada ljudi od Dana do Vir-Saveje.
16Ali kad je Anđeo pružio ruku da uništi Jerusalim, Gospod je odustao od nevolje, pa je rekao Anđelu koji je usmrćivao narod: „Dosta je! Povuci svoju ruku!“ Tada se Anđeo Gospodnji nalazio kod gumna Orne Jevusejca.
17Kad je David video kako Anđeo ubija narod, rekao je Gospodu: „Evo, ja sam zgrešio, ja sam učinio opako delo; ali ovo stado, šta su oni učinili? Neka tvoja ruka padne na mene i na dom moga oca.“
18Tog dana je Gad došao k Davidu i rekao: „Idi i podigni Gospodu žrtvenik na gumnu Orne Jevusejca.“
19David ode i učini po Gadovoj reči, kako je Gospod zapovedio.
20Kad je Orna pogledao dole, ugledao je cara i njegove sluge kako dolaze k njemu. Orna izađe i pokloni se caru licem do zemlje.
21Orna reče: „Zašto je moj gospodar car došao k svome sluzi?“ David odgovori: „Da od tebe kupim gumno i sagradim žrtvenik Gospodu, da se zaustavi ova pošast nad narodom.“
22Orna reče Davidu: „Neka ga moj gospodar car uzme, pa neka prinese na žrtvu šta god mu je po volji. Evo, ovde su volovi za žrtvu svespalnicu, mlat i volujski jarmovi za drva.
23Sve to Orna daje caru.“ I još Orna reče caru: „Neka Gospod, Bog tvoj, milostivo pogleda na tebe.“
24Car odgovori Orni: „Ne, nego ću ih kupiti od tebe po određenoj ceni. Neću prineti svespalnice Gospodu, Bogu svome, a da me ništa ne košta.“ Tako je David kupio gumno i volove za pedeset srebrnih šekela.
25Tamo je David sagradio žrtvenik Gospodu i prineo žrtve svespalnice i žrtve mira. Gospod je uslišio molitvu za zemlju, te je prestala pošast u Izrailju.